Category: Атамански коментар (Пише: Атаман Заглибљански)

Када ме дискусија на друштвеним мрежама инспирише да ми се прстићи растрче по тастатури, увек се водим тиме да ћу бар некога отрезнити од лоших супстанци у његовом систему. Често резултати и не буду...

Обзиром у каквој дивљачкој држави живимо, џунгла у суштини не би требало ни пуно да нам смета, али да буде комплетна. Значи, ништа да се не пипа. Оставити све како јесте, џомбасто са одигнутим...

Искрен да будем, ништа ми се не допада начин на који локални медији обрађују седнице локалног парламента. Ама баш ништа! Све се свело на извештавање, без ичег што би бар мало изашло из оквира...

Искрено, премишљао сам се током синоћње вечери имам ли више мотива да наставим, јер су ми се политиканти смучили; сви до једног! А нарочито ови, квази-урбани, којима даш приступницу, а они би и оловку...

Не, не волим да пишем озбиљне текстове. Једноставно ми из сваке поре бића избија хумор, сатира и срећнији сам ако бар некога забавим неголи да повредим или растужим. Чак и кад некога тиме поткачим,...

Не знам да ли се више ико од Паланчана сећа времена када је звучни сигнал у 15 часова означавао престанак радног времена у „Гоши“ или оне јутарње гужве на капијама фабрике, али сам скоро...

Можда ће некима ова моја анализа деловати претенциозно, јер коментарисати рад оних које је изабрао народ са аспекта неког ко и не учествује у политичком животу није баш захвално, али бар ћу покушати. Извињавам...