Category: Varoške tandarije (Slobodan Todorović Toki)

Neki kazuju da dopadaju iz plavog predvorja u belim anđeoskim kočijama. Drugi, jok! Doleću k’o ‘tice. U obliku čoveka. Milosrdnog džambasa. Taman da dođem k sebi i da se malko porazgovaramo, a on prne....

Sumorni početak oktobra 1859. godine je nebesa spustio do ogaravljenih odžaka srpskih blatnih i naherenih udžerica. U zbrzu se izručio i sneg. Ranik, kad mu vreme, još, nije. Prevršio meru. Al, eto, desilo se...

Roditi se u palanci je zao udes. Živeti u palanci je savršeni horor. Umreti u palanci je opšta radost. Za, jo, naslednike. Kakogod. U takvom strzu nikad se ne zna kad ćeš, u kom...

Okoštale životne staze zaodenute, ih, političkim ogrtačem plediraju naoko za čačnutim nečastivim promenama. Kadikad. Kao kod božjaka. Ispovedno. Prljava ili, ede, blistava pljuc-realnost. Za izmicanje hoklice opstanka. Pitanje mere je bez odgovora. Tajne cv...

Sa naduvenih duvara zaramljene galerije rigidnog idioritmika, „Todora vilajet“, nadgovaraju se, u ljutom o(t)kačenom ćaskanju: „Ravnica“, „Dunavac“ i „Darje Primorsko“. Raspra se, gle, razlila virtualno. Do, uf, zatalasavanja. Sa nekad belog akvarelnog papira. U...

Na samom okrajku devetnaestoga veka, u brdovitom krajoliku sela Vodice, živela je u rascvrkutanoj raskoši porodica sa punom avlijom. Zagrajala se dečica, jedno do drugoga, na parove razbrojs! Onda, na mestu voljno. Pa, opet....

Kad si na političkom položaju sve ti je dozvoljeno. Skroz na skroz. I zvezdu možeš da skineš sa nebesa. Ako, ene-de, imaš dugačku ruku. Da je dohvatiš? Dobro, i prste da izdrže opekotine. Ko...

Duhovita kolektivna humorna nadarenost naroda na brdovitom Balkanu je bagremova ćuprija preko koje se prelazi tamo-amo, iz mučaljivosti, ako ne u boljitak, ono, bar, u kakvo-takvo, unormaljeno stanje duha nebeske raje. Vazda bilo i...

Listajući novine pomislim da je avgust 2015. rešen da sprži sav zeleniš prirodni, sećanje i sve pred sobom. Bezosećajno zagrejan. Do kuvanja. Opet, vreme je relativna kategorija. Proleće cveta, leto gori, jesen plače, a...

Od naših brkajlija ostala nam pravila za život. Kako bejaše pre stotinu godina, tako je i sada. Sve pod jednu mericu i na isti način. Kako na kaldrmi, tako i međ’ oranicama. Starinci odlaze,...