Božo Eraković ponosan na svoje daleke pretke: POTOMAK KOSOVSKIH JUNAKA

2014-04-11-1216Božo Eraković, penzioner iz Smederevske Palanke, veoma je ponosan na svoje saplemenike. Sa zadovoljstvom ističe da je potomak kosovskih junaka. Poslednjih godina pomno izučava vlastito poreklo. Došao je do vrlo vrednih i retkih knjiga. Čuva i štampu koja je pisala o Erakovićima. Svaki red, objavljen u novinama ili zapisan u publikacijama, za njega je dragocen izvor novih saznanja. I na taj način pokazuje koliko se u njegovom rodu poštuju preci i njihova dela.

Božo nam stavlja na uvid knjigu Rada F. Pejovića Erakovića „Erakovići u Banjanima“, čiji sadržaj, kako sam autor navodi, čuva od zaborava sve o ovom bratstvu kroz legende, priče i kazivanja. Tako saznajemo da je rodonačelnik Erak, još pre šest vekova, zapalio vatru života ispod Lovćena. Ona se kroz vekove razbuktavala tako da Erakovići i njihovi saplemnici dana žive u gotovo svim delovima nekadašnje Juge.

U proleće 1969. godine potekla je ideja da se bratstvenici: Petrovići i Popovići sa Njeguša i Erakovići iz Banjana, okupe i podsete na svoje korene. Sabor je bio u Erakovićima, nedaleko od kuće Petra Drugog Petrovića Njegoša. Tu su se podsetili na svoje vekovne ideale i simbole u čijoj osnovi su od vajkada bili džeferdar, krst, pesma, gusle i crveni barjak.

Scan-140411-0001-Moji Erakovići danas žive u Banjanima, a dosta ih je 1945., u vreme kolonizacije, doseljeno u Vojvodinu, u okolini Kule i Vrbasa – napominje Božo.- Sada je tamo sigurno pedesetak porodica. Neki su se naselili u Novom Sadu i Kovinu. Iseljavanja je bilo i ranije, u Kuršumliju, na primer. Taj odlazak iz stare postojbine vezuje se za 1856. godinu. Ima naših saplemenika i u dalekoj Americi, pa i na drugim kontinentima. U Crnoj Gori, u skoro svim delovima, ima Erakovića. Najviše ih je u Nikšiću, Podgorici i Danilovgradu.

Jedan od većih sabora Erakovića bio je 2012. godine u zaseoku Štrpci. Zborno mesto bila je porta manastira Svetog Velikomučenika Georgija. Tamo se okupilo preko 300 bratstvenika, koji žive širom Crne Gore, Srbije, Bosne i Hercegovine… I svi do jednog su bili veoma srećni što je posle mnogo godina  obnovljeno toliko potrebno saborovanje.

Naš sagovornik ističe da se priprema novi Sabor na praognjištu. Na njega, uprkos nerodici, ima još ko da dođe, pogotovo što se ovo bratstvo razgranalo na 28 prezimena, kao što su Petrovići, Vujovići, Popovići, Pejovići, Radovići, Savićevići…Organizatori novog okupljanja ovoga puta treba da budu Petrovići i Popovići.

-Danas bi nas bilo mnogo više da nije bilo ratova i stradanja – napominje Božo.- Dva brata vladike Danila, na primer, poginula su u boju s Turcima. I pored toga, naše bratstvo je dalo pet vladika, dva  knjaza, jednog kralja i jednog sveca. Imamo i jednog narodnog heroja. Moj predak Ćetko Pejov Eraković predvodio je na Vučjem Dolu preko 400 Banjana. Napadao je i Turke kod Bileće. Napad je bio tako žestok da su Turci pomislili da ih je napala sva crnogorska vojska. Tu je ubijeno i ranjeno skoro 4.000 turskih vojnika, a Crnogoraca, kako stoji u dokumentima, samo 44.

2014-04-11-1215Božo Eraković s porodicom živi već 44 godine u Smederevskoj Palanci. Bio je došao kod rođaka, ali tu, kako ističe, nije mogao naći posao. Penziju je stekao radeći za neke firme iz Beograda. Završio je višu školu i upisao studije na Fakultetu organizacionih nauka. Od diplome su ga delila samo tri ispita. Od potomstva ima dva sina, unuka i unuku.

-Dedu su mi, kao komitu, streljale Švabe kad je mom ocu bilo samo tri godine, a njegovoj sestri, mojoj tetki, tek godinu dana – iznosi Božo.- Streljan je i dedin brat iza koga je ostalo šestoro dece od jedne do šest godina starosti. Moj otac se borio u partizanskoj vojsci. Nosilac je nekoliko odlikovanja, među kojima i Ordena za hrabrost.

D. Janojlić

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *