Drugo izdanje knjige Predraga Cvetkovića „Vlaja iz Glibovca“: PESNIK IZ VAGONA TREĆE KLASE

scan-161216-0003-Vladimir J. Milić je bio najčuveniji privatni pesnik

 

Iz štampe je izašlo drugo izdanje knjige „Vlaja iz Glibovca“. Među njenim koricama našli su se tekstovi o ovom narodnom  pesmotvoru i njegove pesmarice. Ovo je, može se reći, knjiga-dokument o „stihotvorcu po porudžbini i torbaru po nevolji“.

Rođen je u Glibovcu 1884. godine, učestovao je u balkanskim i Prvom svetskom ratu, kao vojni invalid u periodu između dva rata živeo je u Smederevskoj Palanci. Umro je 1967. godine.

-U svojim pesmama opevao je mnoge ljudske sudbine, zgode i nezgode iz seoskog i gradskog života, a sastavljao je pesme za sve uzraste – kaže priređivač ove knjige Predrag Cvetković.- Uglavnom su to rodoljubive, pesme s ratnom tematikom i, najčešće, erotske. Pisao ih je najviše po porudžbini. Njegove pesmarice, koje je uglavnom prodavao u vozovima, imale su od osam do 16 strana, a štampane su u tiražu od 20 – 25 hiljada primeraka. Ne zna se tačno koliko je pesama napisao, ali se ceni da ih je bilo na hiljade.

Vlaja, „zvani iz Glibovca“, kako je  najčešće potpisivao svoje pesme, bio je, kako navodi Cvetković, putujući pesnik i viđao se u Ljubljani, Zagrebu, Kninu, Beogradu, Novom  Sadu, Prištini, Nikšiću, Skoplju… Njegovu pesmaricu „Pogibija kralja Aleksandra Prvog“ i danas čuva Sveučilišna biblioteka u Zagrebu. Veruje se da je to i jedini sačuvan primerak.

img_2687-Ovom knjigom želeo sam da Vlaju Milića vratim u svet poezije koju je stvarao, jer on to zaslužuje – naglašava Cvetković.- U njoj su, uz kazivanja o njemu, bez pravopisnih i jezičkih intervencija, date i pesme koje su sačuvane.

Recenzent Radovan Mićić, uz ostalo, o ovoj knjizi, reći će i ovo:

-„Vlaja iz Glibovca“ je  novo književno ostvarenje Predraga Cvetkovića. On je Vlajin zemljak po mestu rođenja, novinar po zanimanju, književni stvaralac po volji i penzioner po nuždi. Kad mi je dao ovu knjigu u rukopisu i ponudio da budem recenzent, bez rezerve sam prihvatio iako o Vlaji dotle ništa nisam znao. Čitajući rukopis „Vlaja iz Glibovca“, ja sam Vlaju  prosto na prečac zavoleo i njegova poezija mi je postala simpatična. Nema ona tako neku veliku književnu vrednost, ali je zanimljiva, jer izvire iz života ljudi i svakodnevnih događaja okoline koja ga okruživala.

Milan Jovanović će ga u autorskom tekstu u „Svetu“, nazvati najčuvenijim privatnim pesnikom i ostaviti trag o njegovoj smrti:

-Retki prolaznici, koji su u rano jutro 11. januara 1967. godine pohitali u Smederevsku Palanku, pronašli su na ivici asfaltnog puta, na samom ulazu u grad,  smrznuto telo nekog starca. Na obrvama i brkovima blistali su ledeni kristali. Bilo je to smrznuto telo Vladimira J. Milića – zvanog Vlaja „pesnik“, čoveka koga su poznavali svi putnici iz vagona III klase Kraljevskih i Jugoslovenskih železnica na relaciji Skoplje-Niš-Beograd i na drugim relacijama.

D. Janojlić

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *