Ilija Tošić otišao u Nemačku da se muzički obrazuje

 

IlijaUČI GITARU KOD „VELIKE FACE“

 

Ilija Tošić ostavio je rodni grad i Srbiju da bi se u Nemačkoj muzički obrazovao. Želja da gitaru uči kod najboljih profesora se ispunila. Tom cilju stremio je od „malih nogu“. Imao je 14 godina kad se upisao u Srednju muzičku školu u Beogradu. Gitaru je savlađivao u klasi sjajnog profesora Zorana Anića.

Posle četiri godine obreo se u Koblencu (Nemačka) u privatnoj internacionalnoj Akademiji za gitaru u kojoj rade tri profesora sa svetskom reputacijom: Goran Krivokapić, Anijela Dezderih i Hubert  Keper. Prvu godinu je završio kod Gorana Krivokapića, poreklom iz Crne Gore, zatim pola semestra kod Anijele da bi  drugu godinu upisao kod Huberta Kepela za koga veli da je „velika faca“.

Prošle godine upisao se u Muzičku akademiju u Kelnu, koja je jedna od najvećih u svetu. Prijemni ispit polagalo je 55 kandidata, a primljeno je  samo tri. U odabranoj „trojki“ našao se i  svakako veoma talentovani Palančanin Ilija Tošić, koji je od petnaeste godine imao koncerte u Italiji, Sloveniji, Mađarskoj, Nemačkoj i Srbiji.

-U Kelnu sam od septembra minule godine – iznosi Ilija Tošić. – Zaposlio sam se u  Muzičkoj školi u Bonu kao nastavnik. Prošle i pretprošle godine zamenjivao sam kolege u Nacionalnoj muzičkoj školi. Tako radim, zarađujem i studiram.

U Keln je, veli, otišao zbog dobrih profesora, naglašavajući da je u muzičkom svetu jako bitno kod koga učiš.

-U Kelnu je najveća konkurencija – podvlači. – Ali, ja sam prvo zbog jezika morao ići u Koblenc, gde radi privatna Muzička akademija, čija se diploma ne priznaje kao ona stečena na državnom fakultetu. U Koblencu sam naučio jezik, upoznao mnoge profesore, ostvario vrlo korisne kontakte, svirao na koncertima i učestvovao na više takmičenja. U Keln sam otišao vođen saznanjem da mi se tamo pružaju široke mogućnosti za muzičko obrazovanje i svakovrsno napredovanje.

Ilija Tošić trenutno nema stidependiju, ali se sprema da konkuriše za neku privatnu u Nemačkoj. Postoji DED stipendija do koje se teško stiže, a ovaj daroviti momak naglašava da mu nije poznato da je nju do sada dobio neki gitarista. Za sada se uglavnom izdržava zaradom od koncerata i živi u nadi da će se ipak domoći neke privatne stipendije.

Dok čeka školarinu, radi na novom zajedničkom projektu sa njujorškim flautistom Edvinom Rajnhardom s kojim svira duo i uskoro kreću na nastupe. Sviraće na „Gitar open festivalu“ u  Subotici. Pre toga će najverovatnije imati nekoliko manjih koncerta u Holandiji. Oni će, kako kaže, služiti za „zagrevanje“.

-Radimo na transkripcijama nekih kompozicija koje nisu pisane za gitaru i flautu -napominje Ilija. – Edvina sam, inače, upoznao  na fakultetu i našli smo se i rekli „ajmo da radimo“. On je na master studijama u Kelnu, a studirao je i na Rojal akademiji u Londonu. Naši koncerti su dobro posećeni i nama je cilj da imamo što više nastupa. Ponekad sviramo i besplatno. Pojavljujemo se kao muzičari i  na otvaranju likovnih i drugih izložbi.  Sviramo deset, petnaest minuta, dobijemo novac i to je to.

Ilija Tošić ima i solo koncerte. Trenutno ne svira tako često. Kaže da je napravio malu pauzu. Na Akademiji nema puno zemljaka. Za sada je tamo samo Kragujevčanin Filip Tomić. Za njega kaže da je odličan violončelista. Neko vreme je studirao u Moskvi.

-U Kelnu ima naših ljudi koji studiraju na drugim  fakultetima – predočava Ilija.- Dobri  su drugari i svima je tamo OK. Keln  je otvoren grad u kome stranci nemaju probleme. Koblenc je manji grad sa oko 100.000 stanovnika. Tamo je malo drugačije.

Šta su ključni ciljevi ovog mladog čoveka?

-Da završim studije i, nažalost, da ostanem tamo – ne taji. – Tamo su mnogo bolje mogućnosti u svakom pogledu. Plan mi je da postanem koncertni majstor. Svako ko tamo studira muziku ima šansu da se zaposli kao profesor. Ako želiš da imaš karijeru važno je na koliko koncerata sviraš i  na kojim festivalima učestvuješ. Za sada mi dobro ide. Sve što sam postavio kao cilj, ostvarilo  se.

U Srbiji je nastupao u Galeriji SANU, Etnografskom muzeju, na Kolarcu, u više ambasada… Svirao je i na humanitarnim koncertima. Prihod sa jednog bio je namenjen deci oboleloj od raka. Imao je i koncerte u Srednjoj muzičkoj školi. Prvi koncert sa Muzičkom školom imao je u Gradskom pozorištu. Seća se da je na njemu bilo  mnogo ljudi.

Ljubav prema gitari osećao je od malena. Odrastao je na rok muzici.

-Skoro svaki gitarista koga poznajem krenuo je u Muzičku školu da nauči da svira  kućnu da bi  kasnije savladao i električnu gitaru i svirao rok – podvlači Ilija.- Neki zavole klasičnu muziku i nastave da se bave njome. Ja bar tako mislim. Jer, sa deset godina ko zna šta je klasična muzika? Što se mojih planova tiče, ostajem  u Nemačkoj. Ako se u međuvremenu u Srbiji nešto promeni, vratiću se kući. Zadovoljan sam kako sam primljen u Kelnu. U početku mi je tamo bilo teško, sada je sve bolje.

D.Janojlić

 

 

ŽIVOTNE POUKE PROFESORA ANIĆA

 

Ilija Tošić rođen je u Smederevskoj Palanci 1992. godine. Otac Zoran je bio inženjer, a majka je predavala istoriju. Ima jedanaestogodišnju sestru Nataliju. Bio je đak osnovne škole „Heroj Radmila Šišković“. U Beogradu je završio Srednju muzičku školu „Dr Vojislav Vučković“. Na njega je najjači utisak ostavio profesor Zoran Anić. Za njega kaže da ga nije naučio samo da svira gitaru već mu je dao i dragocene pouke o životu. Pomogao mu je da dođe u kontakt s profesorima u Nemačkoj. Organizovao mu je više koncerata. U Austriji su čak i svirali zajedno.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *