Илија Тошић отишао у Немачку да се музички образује

 

IlijaУЧИ ГИТАРУ КОД „ВЕЛИКЕ ФАЦЕ“

 

Илија Тошић оставио је родни град и Србију да би се у Немачкој музички образовао. Жеља да гитару учи код најбољих професора се испунила. Том циљу стремио је од „малих ногу“. Имао је 14 година кад се уписао у Средњу музичку школу у Београду. Гитару је савлађивао у класи сјајног професора Зорана Анића.

После четири године обрео се у Кобленцу (Немачка) у приватној интернационалној Академији за гитару у којој раде три професора са светском репутацијом: Горан Кривокапић, Анијела Дездерих и Хуберт  Кепер. Прву годину је завршио код Горана Кривокапића, пореклом из Црне Горе, затим пола семестра код Анијеле да би  другу годину уписао код Хуберта Кепела за кога вели да је „велика фаца“.

Прошле године уписао се у Музичку академију у Келну, која је једна од највећих у свету. Пријемни испит полагало је 55 кандидата, а примљено је  само три. У одабраној „тројки“ нашао се и  свакако веома талентовани Паланчанин Илија Тошић, који је од петнаесте године имао концерте у Италији, Словенији, Мађарској, Немачкој и Србији.

-У Келну сам од септембра минуле године – износи Илија Тошић. – Запослио сам се у  Музичкој школи у Бону као наставник. Прошле и претпрошле године замењивао сам колеге у Националној музичкој школи. Тако радим, зарађујем и студирам.

У Келн је, вели, отишао због добрих професора, наглашавајући да је у музичком свету јако битно код кога учиш.

-У Келну је највећа конкуренција – подвлачи. – Али, ја сам прво због језика морао ићи у Кобленц, где ради приватна Музичка академија, чија се диплома не признаје као она стечена на државном факултету. У Кобленцу сам научио језик, упознао многе професоре, остварио врло корисне контакте, свирао на концертима и учествовао на више такмичења. У Келн сам отишао вођен сазнањем да ми се тамо пружају широке могућности за музичко образовање и сваковрсно напредовање.

Илија Тошић тренутно нема стидепендију, али се спрема да конкурише за неку приватну у Немачкој. Постоји ДЕД стипендија до које се тешко стиже, а овај даровити момак наглашава да му није познато да је њу до сада добио неки гитариста. За сада се углавном издржава зарадом од концерата и живи у нади да ће се ипак домоћи неке приватне стипендије.

Док чека школарину, ради на новом заједничком пројекту са њујоршким флаутистом Едвином Рајнхардом с којим свира дуо и ускоро крећу на наступе. Свираће на „Гитар опен фестивалу“ у  Суботици. Пре тога ће највероватније имати неколико мањих концерта у Холандији. Они ће, како каже, служити за „загревање“.

-Радимо на транскрипцијама неких композиција које нису писане за гитару и флауту -напомиње Илија. – Едвина сам, иначе, упознао  на факултету и нашли смо се и рекли „ајмо да радимо“. Он је на мастер студијама у Келну, а студирао је и на Ројал академији у Лондону. Наши концерти су добро посећени и нама је циљ да имамо што више наступа. Понекад свирамо и бесплатно. Појављујемо се као музичари и  на отварању ликовних и других изложби.  Свирамо десет, петнаест минута, добијемо новац и то је то.

Илија Тошић има и соло концерте. Тренутно не свира тако често. Каже да је направио малу паузу. На Академији нема пуно земљака. За сада је тамо само Крагујевчанин Филип Томић. За њега каже да је одличан виолончелиста. Неко време је студирао у Москви.

-У Келну има наших људи који студирају на другим  факултетима – предочава Илија.- Добри  су другари и свима је тамо ОК. Келн  је отворен град у коме странци немају проблеме. Кобленц је мањи град са око 100.000 становника. Тамо је мало другачије.

Шта су кључни циљеви овог младог човека?

-Да завршим студије и, нажалост, да останем тамо – не таји. – Тамо су много боље могућности у сваком погледу. План ми је да постанем концертни мајстор. Свако ко тамо студира музику има шансу да се запосли као професор. Ако желиш да имаш каријеру важно је на колико концерата свираш и  на којим фестивалима учествујеш. За сада ми добро иде. Све што сам поставио као циљ, остварило  се.

У Србији је наступао у Галерији САНУ, Етнографском музеју, на Коларцу, у више амбасада… Свирао је и на хуманитарним концертима. Приход са једног био је намењен деци оболелој од рака. Имао је и концерте у Средњој музичкој школи. Први концерт са Музичком школом имао је у Градском позоришту. Сећа се да је на њему било  много људи.

Љубав према гитари осећао је од малена. Одрастао је на рок музици.

-Скоро сваки гитариста кога познајем кренуо је у Музичку школу да научи да свира  кућну да би  касније савладао и електричну гитару и свирао рок – подвлачи Илија.- Неки заволе класичну музику и наставе да се баве њоме. Ја бар тако мислим. Јер, са десет година ко зна шта је класична музика? Што се мојих планова тиче, остајем  у Немачкој. Ако се у међувремену у Србији нешто промени, вратићу се кући. Задовољан сам како сам примљен у Келну. У почетку ми је тамо било тешко, сада је све боље.

Д.Јанојлић

 

 

ЖИВОТНЕ ПОУКЕ ПРОФЕСОРА АНИЋА

 

Илија Тошић рођен је у Смедеревској Паланци 1992. године. Отац Зоран је био инжењер, а мајка је предавала историју. Има једанаестогодишњу сестру Наталију. Био је ђак основне школе „Херој Радмила Шишковић“. У Београду је завршио Средњу музичку школу „Др Војислав Вучковић“. На њега је најјачи утисак оставио професор Зоран Анић. За њега каже да га није научио само да свира гитару већ му је дао и драгоцене поуке о животу. Помогао му је да дође у контакт с професорима у Немачкој. Организовао му је више концерата. У Аустрији су чак и свирали заједно.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *