Intervju sa dr Bogoljubom Zečevićem, direktorom „Instituta za povrtarstvo“: IMAMO PRAVO DA BUDEMO OPTIMISTI  

DSC00181-Dr Bogoljub Zečević, direktor Instituta za povrtarstvo, o teškoćama, zalaganju zaposlenih, kvalitetu semenske robe, planovima i vizijama…

 

 

Već decenijama, Smederevska Palanka je, bez preterivanja – širom sveta, poznata po Institutu za povratstvo, naučnoj ustanovi u kojoj se, osim istraživačkog rada, proizvode hibridi i semenska roba za domaće i međunarodno tržište. Od kako je na čelu ove ustanove dr Bogoljub Zečević, Institutu polazi za rukom da prodajom svojih proizvoda obezbedi oko 90 procenata ukupnih prihoda, dok samo jedna desetina novca dolazi od Ministarstva nauke. Sa dr Zečevićem razgovarali smo pre više od godinu dana, a u međuvremenu Institut je pretrpeo veliku štetu u prošlogodišnjoj majskoj poplavi, i posle svega uspeo da se održi, i kao naučna ustanova, i kao proizvođač semenske robe. Sve ovo bilo je povod za novi razgovor:

Palanačke: Institut je pretrpeo veliku štetu u prošlogodišnjoj poplavi. Ipak, šteta bi bila još veća da niste na vreme izmestili uzorke hibrida i semena…

Dr Zečević: Šteta je bila velika. Svih 150 hektara kojima raspolažem  bilo je pod vodom. Kako otovoreno polje, tako i zaštićeni prostor. Laboratorija i banka semenskog materijala nalaze se na najnižoj tački u zgradi Instituta, ali smo ovaj vredni materijal na vreme izmestili, na osnovu iskustva iz prethodne velike poplave, 1999. godine. Tako je semenski materijal bio izmešten i zaštićen, i tu nismo imali nikakve štete. Nismo mogli da svu opremu izmestimo iz nižih delova objekata, ali smo tu štetu uspeli da naplatimo od osiguranja. Ali, kada je reč o usevima, šteta je bila zaista velika. Prema realnim procenama šteta je veća od 300.000 evra. Nažalost, osim sopstvenih sredstava, gotovo da nismo dobili nikakvu značajnu pomoć za saniranje posledica. Jednostavno, situacija je bila teška u celoj zemlji, a šteta je ogromna. Tako, i pored naših nastojanja da neke stvari pokušamo da saniramo sredstvima donacija, tu rezultati nisu bili naročito uspešni. Svi su bili u problemu, i bilo je malo degutantno insistirati. Posle svega, nadam se da će biti uspešno realizovana donacija Narodne Republike Kine, koja nam je poklonila jedan traktor, koji će sigurno olakšati i unaprediti naše aktivnosti na oglednim i proizvodnim parcelama. I u vezi sa tim bilo je mnogo prepiske, da li mora da se plati carina, i PDV. Na kraju smo uspeli da se oslobodimo carine, ali PDV ćemo, najverovatnije, morati da platimo. Sve u svemu, s obzirom na stanje u Institutu koje sam zatekao, i dugogodišnje neulaganje u nabavku ovakve opreme, nama će taj traktor sigurno biti od pomoći.

Palanačke: I ove godine bilo je dosta kiše. Na svu sreću, do poplave nije došlo, iako su polja bila ugrožena podzemnim vodama.

Dr Zečević:  Bilo je vrlo alarmantno. Niko nije mogao da zaboravi ono što se dogodilo u maju prošle godine. Svi smo bili u strahu da će se to ponoviti. Hvala Bogu nije se ponovilo, ili se barem nije desilo ono najgore. Međutim, potpuno ste u pravu – podzemne vode su napravile štete, i evo – koliko dana je prošlo od tih velikih kiša – još uvek imamo na pojedinim delovima naših parcela zaostalu vodu. I to nam otežama mnoge aktivnosti koje su neophodne, što se tiče agrotehničkih mera koje treba primeniti u ovom periodu, u cilju pripreme zemljišta za setvu, ili same setve. Sve to nam je već napravilo štetu, ili će tek napraviti štetu, jer kada u poljoprivredi određene stvari ne uraditie na vremne, sigurno je da će biti posledica. Nadamo se da neće biti velike štete. I, budući da nije došlo do najgoreg, moramo da budemo optimisti, da ćemo uspeti da pojačanim naporima sve to nadoknadimo. Naši ljudi ostaju do kasno, da bi što pre odradili posao. Jednostavno, zbog meteoroloških uslova, to se pre nije moglo završiti. Sada se stanje malo poboljšalo, i mi koristimo priliku da pre novih najavljenih kiša uradimo sve što možemo. Konkretno, u pitanju je setva graška, i eto pošlo nam je za rukom da sve što je potrebno uradimo veoma brzo, čim su to vremenski uslovi dozvolili.  Dakle, prilike o kojima govorimo iziskuju dodatni napor. Naravno, to je poljoprivreda, i sve to nije nama strano. Moramo da se potrudimo oko svega na šta možemo da utičemo. Moram da naglasim da mi više nemamo potencijal kakav smo nekada imali, a koji nam je omugućavao da dodatno angažovanje mnogo lakše podnesemo. Sada toga više nema. Znamo da je i ekonomska situacija u zemlji takva kakava jeste, da je teško na svakom koraku, da je tržište nemilosrdno. Tako se sve svelo na nas, ovde, na naše sopstvene resurse, da bismo opstali.

DSC00188Palanačke: A šta Institut ove sezone može da ponudi tržištu?

Dr Zečević: Moram da se pohvalim, bez obzira na lošu situaciju koju smo imali tokom prošle godine, a to se ne odnosi samo na ovaj naš kraj, nego i na druga ugrožena područja na kojima mi plasiramo našu semensku robu – uspeli smo da tu nezavidnu situaciju prevaziđemo. Pre svega, da ponovim, zahvaljujući angažovanju ljudi koji su u Institutu zaposleni. Naravno, treba pohvaliti i izuzetno angažovanje naših kooperanata. Zahvaljujući svemu tome, pošlo nam je za rukom da dobijemo potrebne količine semena i da dočekamo veoma spremni ovu prodajnu sezonu. Tržištu smo ponudili dovoljne količine veoma kvalitetnog semena. Na primer, što se tiče sorti paprika, po kojima je Institut najviše poznat, ne samo u našoj zemlji nego i u širem okruženju – ostvarili smo izuzetan kvalitet. Naša najpoznatija i najprodavanija sorta paprike, „Palanačko čudo“, išla je posle dorade u magacin sa kvalitetom od 90 procenata. Uzimajući u obzir da je to specifična proizvodnja, pomenuti kvalitet je nešto što se teško dobija. Takav kvalitet siugurno nam daje za pravo da se nadamo da ćemo moći da poboljšamo našu situaciju na tržištu, i da će ljudi još više kupovati naše sorte, pa da, samim tim, možemo da se nadamo boljoj budućnosti.

Palanačke: Vaše kolege o Vama govore kao o veoma uspešnom rukovodiocu. Osim  naučnog renomea, po tome ste poznati i u široj stručnoj zajednici. Kako Vam polazi za rukom da objedinite naučnu strogost i tržišnu fleksibilnost?

Dr Zečević: U današnje vreme, svako ko hoće da se na savestan način bavi poslom, mora da bude spreman na veliko odricanje i na veliki napor. Mnoge stvari su, uzimajući u obzir ekonomnsku situaciju celoj državi, veoma teške i složene. Privređivanje, ne samo u ovoj oblasti u kojoj mi delujemo, zahteva da sebe uložite 100 posto. Mi se, osim proizvodnje za tržište, bavimo i naučno-istraživačkim radom, a još uvek je nedefinisan i položaj Instituta, na način koji zahteva vreme u kome živimo. Malo se kasni sa nekim rešenjima, a mnogo šta se zasniva na rešenjima, pravilnicima, pa čak i zakonima koji su doneti davno, a u međuvremenu su se stvari drastično izmenile. To vam u mnogome ograničava delovanje, u brojnim segmentima poslovanja, i vi onda jednostavno morate i to da prevazilazite, morate i sa tim da se borite. Uz to, kao ustanova koja se bavi naučnim istraživanjem, mi moramo da uvek idemo i korak napred. Dakle, ne smete biti samo na liniji pukog opstanka, odnosno održavanja zatečenog stanja.  Moramo da makar delimični idemo ispred svog vremena, da uložimo i napravimo nešto što neko drugi nema. Važno je da naši zaposleni, ali i drugi sa kojima sarađujemo, veruju u mogućnost stalnog razvoja. A verovanje je kod nas problematična kategorija. Zato se sa ljudima mora razgovarati. Teško je da uđete u bilo šta novo, ako u to ne verujete. Dakle, stalno treba da razgovarate, ubeđujete, ohrabrujete ljude, i očekujete da oni daju svoj maksimum. Sa druge strane, ima i problema koji su spoljašnji, a tiču se Instituta. Morate da ljudima objašnjavate suštinu ovih problema, da pokažete da nije baš sve onako kako se priča sa strane. Ljudi treba da shvate da ovaj posao nije lak, i da se efekti u pojedinim slučajevima mogu očekivati posle više godina. I ja se sada suočavam za rezultatima i posledicama onoga što je urađeno pre četiri-pet godina.

Palanačke: Da se vratimo na pitanje – kako Vam polazi za rukom da istovremeno budete i naučnik i menadžer?

Dr Bogoljub ZecevicDr Zečević: To i nije stvar izbora. Institut je uvek, i to na kvalitetan način, uspevao da poveže nauku i struku. Pod strukom podrazumevam i taj komercijalni deo, prihode koji dolaze iz stručno zasnovane proizvodnje. Za razliku od mnogih drugih instituta, koji su sada u veoma lošoj situaciji, mi nismo dozvolili da nauka pobegne od struke. Nauka ne treba da bude nešto što postoji samo po sebi, što nije primenjivo. To ne znači da je disbalans nauke i struke u drugim institutima namerno izazvan, jer neke stvari se otmu kontroli i krenu u neželjenom pravcu. A to se desilo u ne malom broju sučajeva, u nekim drugim institutima. Kod nas je, uprkos poplavi i drugim teškoćama, ako ne započet trend rasta, a ono sigurno zaustavljen trend pada. A to i meni i timu mojih  najbližih saradnika daje za pravo da budemo optimisti. Ovo što se radi ima nekakav rezultat, vidimo da se pomeramo u dobrom pravcu, iako, naravno, ima još dosta stvari koje treba da se izmene, dorade ili poprave.

 

V.Đ.

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *