Јубилеј Основне школе у Стојачку: ПРОДАО ЊИВУ ДА СЕЛУ ДОВРШИ ШКОЛУ

Scan-160302-0001-Иако  су у протеклих 90 година подигнуте две школске зграде, ђаци у овом месту  су данас   „подстанари“ Месне  заједнице

 

Основна школа у Стојачку  ове године треба да обележи јубилеј – 90 година. Толико је заправо протекло времена од кад је у овом селу подигнута прва школска зграда. У међувремену је саграђена још једна, али због оронулости не служи намени. Стојачански основци су данас „подстанари“ Месне заједнице.

Историјатом школства у овом месту бавио се Миодраг Мића Јевђенијевић, некадашњи директор Радне заједнице Координација и шеф Пословно-техничког бироа у „Гоши“. За живота је успео да објави монографију, односно хронику родног села. У његовој заоставштини нађено је прилично непубликованог материјала, па је његов син Војислав,  користећи ту грађу, сачинио пригодну читанку „Трагом писмености“ с намером  да старије подсети на прохујало време, а младима стави до знања како је некада било, а како је сада.

Но, вратимо се почетку. Некадашњи председник општине Баничина Љуба Савић,  да би основце тадашњег засеока Стојачак поштедео пешачења, предложио је 1924. Године да се у Стојачку подигне школа. Његова иницијатива, према сазнањима поменутог Миодрага Миће Јевђенијевића, је прихваћена са одушевљењем. За школу је, у средини насеља, нађен добро осунчан  оцедит плац. Убрзо је сачињен и план који је предвиђао да школа има две учиниоце, стан за учитеље и   пратеће објекте у дворишту. Мештани су сами направили школски намештај и све што је од инвентара било потребно просветним радницима.

Стојачани су давали и новчани прилог, колико је ко могао. Иницијатор Љуба Савић је дао највише. Он је продао њиву да би селу довршио школу. И све је било готово у рекордном року. Школа је прве ђаке примила школске 1925/26 године. Да би имали довољан број ђака, јер је то био услов за отварање школе, довитљиви Стојачани су „позајмили“ децу са Карауле. Дозвола за рад стигла је директно од Савета за просвету Дунавске бановине чије је седиште било у Новом Саду.

Тако је прве школске године у Стојачку, у први разред уписано 33, у други један, у трећи четири и у четврти седам ђака. Наставу је изводила учитељица Ружица Пауновић. На крају школске 1925/26 године, прецизније 6. априла,у Стојачку се обрео школски надзорник Војислав Качавенда. Њега је занимао успех ученика и колико је стручно  на њих преносила знање поменута учитељица. У летопис школе је уписао:

„Настава је извршена по наставном програму. На све наставне предмете и вештине, обраћена је  посебна пажња. Васпитна страна ученика је довољно заступљена. Рад је био правилан. Наставница је тачна, савесна и марљива у вршењу своје дужности. Рад госпођице Пауновић се оцењује  оценом ОДЛИЧАН.“

Хроничар Стојачка Миодраг Мића Јевђенијевић је забележио да се сваке недеље у школском  дворишту одржавала игранка и да је  село имало задругу, односно продавницу мешовите робе. Записао је, такође, да је Стојачак највише ђака имао школске 1935/36 године – укупно 108. (Примера ради, истурено одељење ОШ „Херој Иван Мукер“ у овом селу школске 2012/13 бројало је свега пет ђака!)

Прва школска зграда у Стојачку била је у функцију све до 1967. године кад је порушена. У селу је подигнута нова  школа, али су у међувремену њени зидови почели да пуцају, тишлерај да се криви, а кров пропушта воду. Стиче се утисак да је све рађено по оној народној: Држи буре воду… Број ђака у њој је пао на 11, па је одлучено да се школа 2007. Затвори, а ђаци да путују у Паланку. Четири године касније, кад је школска зграда толико била оронула да се поправка није исплатила,  ђачки родитељи су тражили да се настава поново изводи у Стојачку, али у другом простору. Тако су стојачански школарци постали „подстанари“ Дома Месне заједнице, где и сада уче.

Д. Јанојлић

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *