„KANDILA SLOBODE“ ZBIRKA ZA NEZABORAV (Pesme sakupio i priredio Dragoljub Janojlić)  

dragoljub-janojlicNedavno je izašla iz štampe zbirka pesama srpskih ratnika iz balkanskih i Velikog rata, koje je sakupio i priredio Dragoljub Janojlić i odmah privukla pažnju srpske patriotske javnosti svojom istinitošću opisa naših stradanja i nesebičnog žrtvovanjem za spasavanje napadnute otadžbine. Kvalitetu ove značajne knjige doprinela je prof. Zorica Grujić Milojević svojom izvrsnom recenzijom pod nazivom „Pesme velikih junaka“.

Ona se zahvalila Janojliću za ovo nesvakidašnje delo „u ime svih kojima je oteto pravo na istoriju naroda kojem pripadamo, onih „koji pesmu nisu razumeli (a) slušaju oluju“ , u ime naše i mlađih generacija kojima se istorija ponavlja, u ime onih koji kao da nikad isu ni postojali jer su sahranjivani u ratnim olujama kao bezimeni i na čije grobove majke nisu nikada odlazile, jer im se trag izgubio bez belega, skrajputnuti ili uzorani i u pepeo pretvarani da ih ima svuda kao svedočanstvo o jednom drevnom narodu, koji je večito bio osuđivan na zatrtost, u ime generacijski zaboravljene istorije.

Recenzent ističe da se zbornik pojavljuje u pravom trenutku, kada se srpska porodica razjedinjava, usitnjava i briše, kada sveto ognjište više nije sveto, kada se rodna gruda ne voli kao što su je voleli naši preci, naši književnici, kada su se pamtili naši koreni.

Zorica-Grujic-Milojevic„Morao se naći pojedinac koji će biti kadar sakupiti svu neponovljivu ljubav prema majci otadžbini, a koju su otuđivali godinama oni čiji je interes bio lični, a nikako opšteljudski, dakako da su se generacijski gubile uspomene na one koji su nam stvarali i očuvali otadžbinu, a čijim smo putem i mi morali srcem poći sa urođenom dužnošću“ zapisuje Zorica Grujić Milojević, i iz mnogih primera uzima pesmu „Zavet“ Žarka Lazarevića, koji kaže: „Putniče izdaleka, pred ovaj Zapis sveti/ Stani i skini kapu, pa onda dalje stupi/ Za svaku stopu zemlje pali su životi skupi…Pet je vekova kako krvavi mir tu vlada/… svaki je busen svedok kako umemo mreti/ Za svoju otadžbinu“. Ona se poziva na mnoge pesnike iz ove potresne knjige, na njihovu čvrstu veru u konačnu pobedu i pored svih patnji kroz koje je prošao srpski narod i njegova vojska, patnji kakve svet dotle nije video.

U recenziji se Zbornik ističe kao izuzetno dragocen dokaz, o jednom nevremenu za srpski narod, kojem je pretio zaboprav zbog nezainteresovanost vođa. Rušeno je sve što nije u interesu novim vlastodršcima i bacano u zaborav. „Međutim, taj zaborav bio nam je veoma veliki naprijatelj. Naši krvavi ratovi nisu smeli da budu marginalizovani. Morali su nas naučiti da je mir na Ballkanu ništa drugo do prećutno krvavo zatišje, odnosno da će ratova biti dok bude Srba na Balkanu“.

Vraćajući se na Janojlićev podvig, vredan svakog poštovanja, profesorka kaže da je ovo njegovo delo originalno i jedinstveno po autentičnosti. Po njenim rečima on pokušava da usposstavi kulturu sećanja u srpskom narodu, ali da li će lavina sećanja. koja je neophodna za preporod uprošaćene zemlje, pokrenuti Srbiju – ne može ništa da keže, a potom navodi primer (možda) planiranog zaborava: učenici osmog razreda za istoriju Prvog svetskog rata imaju samo dva školska časa! Za najveće razaranje Srbije, za najbrutalnije ubijanje srpskog naroda, za patnje kakve se ne mogu ni zamisliti, za „kupanje Srbije čelikom“ kako su napadači – Austro-ugari, Nemci i Bugari govorili i ostvarivali, za sva bestijalna nepočinstva tih zločinaca – samo dva časa. Pa, to nije dovoljno ni za priču o legendarnom komandantu Gvozdenog puka, pukovniku Milivoju Stojanoviću Brki, kojem je Binički posvetio svoj čuveni Marš na Drinu, a on poginuo u Kolubarskoj bici vodeći u juriš svoje vojnike. Ko je to sakatio srpsku istoriju, u ime koga i za čiji račun? I ko to još uvek radi, i to sve gore i gore?

„Pesme date u ovom Zborniku“, beleži Janojlić ,“pružaju obilje informacija na osnovu kojih je moguće shvatiti veličinu srpske tregedije u oba balskanska i Prvom svetskom ratu. Bilo je pesnika koji su deteljno opisivali bitke i junake; njihove pesme su danas dragoceni izvor saznanja o ljudima koji su, nadahnuti patriotizmom, hrabro i po cenu života branili svoju zemlju. Iz tih pesama „čitamo“ njihova velika junaštva, brojne pokliče, zavetovanja, poruke u samrtnom trenu… Potomci mnogih i ne slute kakvi su heroji bili njihovi preci“.

Bilo je to vreme stradanja, ali i velikih uzleta patriotizma, hrabristi i žrtvovanja. Ni nalik ovom dobu obesmišljavanja svakog dobra, svake istine. svake ljubavi i veličanja gluposti,mržnje i prevara.

Scan-141228-0001Možda će nam „Kandila slobode“ , uz još neke dobre knjige, pomoći da se vratimo svojoj istoriji, korenima i tradiciji. Svesni smo toga da neće biti lako. Jer što se decenijama sistematski rušilo ne može se preko noći obnoviti. Mnogo je, naših i tuđih, na tom nečasnom poslu zdušno radilo. Da li će se naći bar toliko časnih, odlučnih i poštenih da obnove porušeno?

Knjigu je izdala „Stvarnost“ iz Aranđelovca.

 

(preuzeto sa portala: svetinjebraničeva.rs)

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *