Saopštenje Advokatske komore Srbije: INICIJATIVA ZA PRIMENU ODREDBE ČLANA 113. USTAVA REPUBLIKE SRBIJE

310233_1Poštovani gospodine Predsedniče Republike,

Advokatska komora Srbije postupajući na osnovu odredbe člana 66. Zakona o advokaturi („Službeni glasnik RS“ 31/2014, 24/2012-OUS), te člana 8.Statuta Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“ 85/2011, 78/2012, 86/2013), podnosi

I N I C I J A T I V U

za primenu ovlašćenja Predsednika Republike iz člana 113. stav 1 Ustava Republike Srbije i člana 19 stav 1 Zakona o predsedniku Republike, te da ukoliko Narodna skupština Republike Srbije usvoji predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o prometu nepokretnosti koje je Vlada Republike Srbije uputila NSRS na razmatranje i usvajanje po hitnoj proceduri bez prethodne javne rasprave i pribavljanja mišljenja EU dana 31.10.2014. sa predlogom da Predsednik Republike NE DONESE ukaz o proglašenju navedenih zakona i da iste vrati NSRS na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Ministarstvo pravde je uputilo predlog Vladi Republike Srbije, a ova potom Narodnoj skupštini Republike Srbije sa zahtevom za razmatranje i odlučivanje po hitnoj proceduri i to: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o prometu nepokretnosti.

Narodna skupština Republike Srbije je započela razmatranje navedenih predloga na sednici od 03.11.2014. kada je zaključena rasprava u načelu, a glasanje o pomenutim predlozima je najavljeno za petak 07.11.2014.

S tim u vezi, smatramo svojom dužnošću da Vam se obratimo sa ovom inicijativom za primenu ovlašćenja Predsednika Republike Srbije iz člana 113 Ustava Republike Srbije: „Predsednik Republike je dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku donese ukaz o proglašenju zakona ili da zakon, uz pismeno obraloženje, vrati Narodnoj skupštini, na ponovno odlučivanje.

Advokatura Srbije, Advokatska komora Srbije i advokatske komore u njenom sastavu smatraju da su ispunjeni uslovi za prihvatanje ove Inicijative i posebno ukazuju na sledeće:

-Primena Zakona o javnom beležništvu je počela 01.09.2014. kada su počeli sa radom prva 93 imenovana  javna beležnika u Srbiji

-Osnovni Zakon o javnim beležnicima usvojen je 2011 godine, ali je njegova primena odlagana u više navrata jer nije bilo dovoljno kandidata sa položenim javnobeležničkim ispitom za početak primene zakona

-Od usvajanja teksta zakona 2011 do početka njegove primene Zakon o javnim beležnicima je dva puta menjan – izmene i dopune su objavljene u „Službenom glasniku RS“ 19/2013, 55/2014. Usvojene izmene su u suprotnosti sa Ustavom RS i njima se povređuju Ustavom RS garantovana ljudska prava, ustavni princip podele vlasti i narušava pravna sigurnost. Nužno je imati u vidu da su u cilju omogućavanja „svih uslova“ za početak uvođenja javnobeležničkog sistema u Srbiji na zasedanju Narodne skupštine RS od 31.08.2014., izglasane i izmene i dopune Zakona o vanpraničnom postupku, Zakona o overi prepisa, rukopisa i potpisa, kao i Zakona o prometu nepokretnosti, a koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“ 55/2014, sa početkom primene od 01.09.2014.

-Setom zakona koji su navedeni u prethodnoj alineji je zaokružen celokupan sistem MONOPOLSKOG položaja javnih beležnika na štetu građana Srbije, prekršen Ustav Republike Srbije kojim se građanima Srbije garantuje sloboda ugovaranja, pravo na pravnu pomoć koju pružaju advokatura kao samostalna i nezavisna služba ili jedinice lokalne samouprave, deo poslova iz nadležnosti sudova suprotno Ustavu prenet u nadležnost javnih beležnika, te se zbog činjenice da nije imenovan pun broj javnih beležnika na celoj teritoriji Republike Srbije obavezuju osnovni sudovi (sudije) na čijoj teritoriji nije imenovan javni beležnik da sačinjavaju isprave iz nadležnosti javnog beležnika u formi javnobeležničkog zapisa. Propisivanjem ovakve obaveze za sudije osnovnih sudova uvodi se mogućnost kontrole sudske vlasti od strane izvršne vlasti, s obzirom da nadzor nad radom javnih beležnika vrši javnobeležnička komora i Ministarstvo pravde.

-Za ocenu osnovanosti ove inicijative smatramo važnim da ukažemo na činjenice i odredbe pomenutih propisa kojima se uvodi monopolski položaj javnih beležnika, a naročito:

A) ugovori o prometu nepokretnosti, porodičnopravni i naslednopravni ugovori se sačinjavaju ISKLjUČIVO u formi javnobeležničkog zapisa, a ako nisu sačinjeni u toj form ne proizvode pravno dejstvo. Predlogom izmena i dopuna Zakona o javnim beležnicima koji su trenutno pred Narodnom skupštinom Republike Srbije predložene su dve izmene. Prva se odnosi na odredbu člana 82 Zakona o javnim beležnicima. Predloženom izmenom je predviđeno da se ugovori o prometu nepokretnosti poslovno nesposobnih lica zaključuju u formi javnobeležničkog zapisa. Predlogom je obuhvaćena izmena i člana 83 pomenutog zakona tako što će se dodati novi stav kojim se utvrđuje da se ugovori i drugi pravni poslovi poslovno sposobnih lica zaključuju u obliku javnobeležničkog zapisa ili u pismenom obliku koji overava javni beležnik, a u skladu sa propisima kojima se uređuje overavanje nejavne isprave (solemnizacija). Predloženim izmenama ne otklanja se monopolski položaj javnih beležnika u Srbiji i suprotno Ustavu Republike Srbije utvrđuje obaveza da se ugovori o prometu nepokretnosti, porodičnopravni i naslednopravni ugovori kao nejavne (privatne) isprave zaključuju u obliku javnobeležničkog zapisa, ili da se vrši njihova solemnizacija čime se nejavnoj ispravi daje pravna snaga javne isprave, bez ikakve potrebe ili pravnog razloga. Advokatura Srbije koja je samostalna i nezavisna služba pružanja pravne pomoći u skladu sa odredbom  člana 67 Ustava Republike Srbije je stručno osposobljenja da sastavlja sve navedene ugovore kako je to radila i pre uvođenja javnobeležničkog sistema u Srbije, dakle pre 01.09.2014. Ove poslove advokatura u Srbiji obavlja već 152 godine, a to su i poslovi koje obavlja od samih početaka profesije. Dakle, potpuno je neprihvatljivo da se javni beležnik postavlja kao neka vrsta nadzora nad radom advokata, a imajući u vidu da javni beležnik overava nejavnu ispravu samo ako ona sadrži elemente propisane članom 84 zakona i ako je sastavljena u formi koja je propisana za javno beležnički zapis.

B) Izmenama Zakona o javnom beležništvu koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“ 19/2013 na predlog Vlade RS koja je usvojila predlog ministra Nikole Selaković iz teksta Zakona o javnom beležništvu izbrisane su odredbe  člana 92 Zakona o javnom beležništvu iz 2011 kojim  je regulisano overavanje potpisa na nejavnoj ispravi (legalizacija).

V) Ovakvim organizovanjem javnobeležničkog sistema građanima je onemogućeno slobodno izražavanje volje  i oduzeta mogućnost da ukoliko raspolažu potrebnim znanjima i sami sačine neku od nejavnih isprava (ugovore), a zatim samo kod javnog beležnika overe potpise. Ovo doslovno znači da na primer savetnik Predsednika Republike g. Oliver Antić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu ne može da sačini ugovor o prometu nepokretnosti, već je obavezan da ode kod javnog beležnika.

G) Kod razmatranja ustavnosti i zakonitosti predloženih rešenja mora se imati u vidu i visina javno beležničke takse koja enormono povećava troškove za građane i samim tim predstavlja ozbiljnu prepreku za jednak i slobodan pristup pravdi za građane Srbije i na velika vrata otvara vrata pravnoj nesigurnosti.

D) Takođe ukazujemo da je javnobeležničkom tarifom predviđena obaveza naplate pored nagrade za rad javnog beležnika u sačinjavanju zapisa i naplata javnobeležničke takse. Ovim ovlašćenjem preneta su prava na naplatu, ranije budžetskih prihoda (sudske takse koje su se 100% uplaćivale na račun Budžeta RS), na javne beležnike, što je ugrozilo materijalni položaj sudova. (Dokaz: informacija Drugog i Trećeg osnovnog suda u Beograda o ostvarenim prihodima po osnovu naplate sudskih taksi u 2014.)

Da je osnovano postavljanje pitanja prihoda po ovom osnovu,  ukazuje i predlog koji je dostavljen NSRS na razmatranje i usvajanje  kojim se obavezuje javni beležnik da iznos od 30% od naplaćene nagrade bez PDV uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda. Ovo otvara niz pitanja: na osnovu koje je finansijske analize propisano da to bude baš 30% kada je prethodno taksa 100% uplaćivana u Budžet RS, šta je sa prihodom koji su javni beležnici po ovom osnovu ostvarili u prva dva meseca i ko će snositi odgovornost za evidentnu štetu koju je pretpreo Budžet RS u trenutku kada se smanjuju penzije građanima.

Đ) Posebno ukazujemo, da će ukoliko donesete ukaz o proglašenju predloženih zakona Budžet RS trpeti i dalje štetu. Naime, Republičko pravobranilaštvo zastupa Republiku Srbiju i dosada je sačinjavalo sve vrste isprava i ugovora u ime i za račun Republike Srbije, a kada je to bilo propisano vršio overu pred nadležnim sudom. Prilikom overe Republičko pravobranilaštvo je bilo oslobođeno plaćanja takse. Prema odredbama koje osporavamo, Republičko pravobranilaštvo NE MOŽE da sačinjava ugovor i druge isprave za koje je propisana forma javnobeležničkog zapisa, MORA DA SPROVEDE POSTUPAK JAVNIH NABAVKI za izbor javnog beležnika pred kojim će sačiniti određeni javnobeležnički zapis,  i MORA DA PLATI javnobeležničku taksu.

E) Na kraju, moramo da ukažemo da je javnobeležnička komora formirana na nezakonit način, jer nije imenovano prvih 100 javnih beležnika kako je to Zakonom propisano. To dalje znači da su sve odluke koje je tako fomirana komora donela ništave, da javni belelžnici nisu mogli da počnu sa radom 01.09.2014. i da su svi javnobeležnički zapisi koje su javni beležnici sačinili ništavi.

Ovo je deo razloga, zbog kojih advokatura Srbije smatra osnovanim da pokrene ovu inicijativu i predloži Predsedniku Republike Srbije da NE DONESE UKAZ o proglašenju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti, već da iste vrati NSRS na ponovno odlučivanje.

S tim u vezi, želimo da Vas obavestimo da je obustava rada advokata na teritoriji cele Republike počela 17. 09.2014., da su advokati Srbije  ovu odluku doneli duboko svesnih štete koju trpe građani Srbije, da je pravosudni sistem u Srbije u blokadi, ali i u uverenju da ukoliko advokati Srbije ne dignu svoj glas i ukažu na neustavne i nezakonite odredbe, da će šteta i za državu Srbiju i za njene građane biti još veća. Razlozi i zahtevi protesta advokata su da se po hitnom postupku izmene odredbe:

-Zakona o javnom beležništvu,

-Zakona o prometu nepokretnosti,

-Zakona o izmenama i dopunama Zakona o  vanparničnom postupku

-Zakona o overavanju  potpisa, rukopisa i prepisa

tako što će se u odredbama  navedenih zakona propisati da  sva  pismena  koje sačini advokat i na njih stavi svoj pečat,  javni beležnici samo overavaju, kao i tako što će se brisati odredbe kojima se na javne beležnike protivustavno prenose ovlašćenja suda i protivustavno daje pravo da zastupaju stranke pred sudom povodom isprava koje su ti javni beležnici sačinili.

Advokati Srbije zahtevaju da se po hitnom postupku briše odredba člana 2 Zakona o izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Izmene Zakona o javnom beležništvu i Zakona o proemtu nepokretnosti koje se sada u proceduru NE OTKLANjAJU neustavnosti i nezakonitosti na koje ukazujemo, niti se rezultat razgovora i dogovara između Ministarstva pravde i advokature Srbije i NjIMA SE NE OTKLANjAJU RAZLOZI ZA PROTEST NITI SE MOŽE OČEKIVATI PRESTANAK PROTESTA.

Imajući ukazano u vidu, slobodni smo, a smatramo i dužni, predložiti da radi otklanjanja navedenih anomija dostignutog nivoa sloboda i prava čoveka i građanina; očuvanja jedinstva pravnog poretka u Republici; sprečavanja deregulacije principa ustavnosti i radi razvijanja Republike Srbije kao države zasnovane na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, iskoristite ovlašćenje povereno odredbom člana 113 Ustava Republike Srbije pa Zakon o izmenama i dopunama Zakona o prometu nepokretnosti i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu vratite Narodnoj skupštini na ponovno odlučivanje.

 

PREDSEDNIK ADVOKATSKE KOMORE SRBIJE                                                                                   Dragoljub Đorđević, advokat

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *