Turistički potencijali Smederevske Palanke: IMAMO A NE KORISTIMO  

Smederevska Palanka, hotel Jezero, uvecanoOno što je svima, pa i vrapcima na grani jasno, to je da se Srbija nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji i da je definitivno potrebno preduzeti određene mere da se iz nje izađe.

Ono što nikome od građana nije jasno, je zašto se nešto konkretno ne uradi po tom pitanju. Sa stanovišta turističkog vodiča, moram se zapitati da li možemo uraditi nešto po pitanju turizma u Srbiji? Koliko je, zapravo, razvijen turizam u Srbiji?

Očigledno nedovoljno, ali da vidimo šta kaže statistika.

Prema statističkim podacima, turistički promet Republike Srbije 2013. je bio pet odsto veći u odnosu na 2012. godinu. U našoj zemlji boravilo je 921.768 inostranih turista, od kojih je Beograd posetilo 523.493. Slede Novi Sad, banjska mesta, planine i ostala turistička mesta. Nažalost, Smederevsku Palanku možemo svrstati jedino u kategoriju ostalih mesta, a kada pogledamo da je broj inostranih posetilaca u njima bio 29.345, shvatamo  da je broj onih koji su posetili Palanku poražavajući, tačnije pitanje je da li je uopšte bilo registrovanih poseta.

Zbog čega strancima nudimo stalno jednu našminkanu i uglađenu verziju Srbije, sjajnu prestonicu koja treba da dokaže da je naša zemlja vredna Evrope? Sama Evropa je puna prestonica koje zasenjuju svojim sjajem, tako da za ljude koji su putovali,  Beograd ne predstavlja nikakav novitet, već samo još jedan grad u nizu.

Palanka iz vazduha_05Zašto mi ne pokušamo da Evropu dovedemo da upozna jednu drugačiju Srbiju, tačnije pravu Srbiju bez maske? Da li se mi to stidimo svoje domovine? Zašto ne ponudimo naša sela, manje poznate planine, jezera, rimske gradove, Šumadiju, pa na kraju zašto da ne ponudimo i Smederevsku Palanku?

Strategija razvoja turizma Srbije, kao strateške prednosti za postizanje konkuretnosti u turizmu navodi, između ostalog, veliki potencijal podzemnih i nadzemnih voda, termalnih izvora, banja, očuvane šumske komplekse, ruralna područja koja pružaju mogućnost razvoja jednog novog vida turizma, zatim bogato arhitektonsko nasleđe, posebno manastire, kao i pregršt manifestacija i festivala…

Smederevska Palanka poseduje sve te prednosti, ali nažalost nema razvijen turizam.

Da krenemo redom…

U Palanci se nalazi izvor prirodne mineralne vode, za koju se veruje da poseduje lekovita dejstva, kao i banja Palanački Kiseljak u kojoj se leče različite vrste oboljenja. Izvor, koji nosi naziv poznatog akademika i hemičara Marka T. Leka, izgrađen je 1934. godine, a nalazi se u uređenom parku, u čijem sastavu su takođe i objekat za rehabilitaciju i fizikalnu medicinu, kao i hotel Kiseljak. Park je ispunjen zelenilom, klupama, ograđenim prostorom za dečiju igru i kao takav često je domaćin različitim manifestacijama poput prvomajskog uranka, motorijade ili izložbe pasa. Lekovitost vode ovog izvora otkrivena je za vreme Rimljana, koji su prvi koristili njena dejstva za lečenje svojih ratnika, a prvi pismeni dokaz potiče iz pera turskog pisca Elvije Čelebije koji je o njemu pisao davne 1719. Knez Miloš Obrenović se izuzetno zalagao za sprovođenje analiza ove vode, tako da su 1836. godine u Beču dokazana njena lekovita dejstva. Voda sa izvora se fabrički flašira i dostupna je širom Srbije pod nazivom „Karađorđe“.

41385415553c8fbcb69d0d168197368_640x480Pored Palanačkog Kiseljaka, veliki potencijali su i jezera Kudreč 1 i 2. Kudreč 1 se nalazi na svega dva kilometra od grada, i predstavlja pravi raj za opuštanje i uživanje u prirodi. Izolovano je od gradske vreve, okruženo šumom, uređeno za kupače… Na jednoj strani jezera nalazi se Hotel „Jezero“, dok su na drugoj manji ugostiteljski objekti, koji nude široki spektar ukusnih jela po veoma povoljnim cenama. Jezero je bogato različitim vrstama ribe, poput štuke, soma, smuđa, tostolobika…, tako da pruža mogućnost za razvoj sportskog ribolova i ribolovnog turizma. Jezero Kudreč 2 nalazi se malo dalje, ali nažalost još uvek nije potpuno uređeno.

46336421Takođe, treba spomenuti i šumu „Mikulju“, koja se nalazi u blizini grada. Ovaj kompleks od 130 hektara je zapravo najveći uređeni šumski kompleks. Nalazi se na uzvišenju nadmorske visine od oko 200 m, tako da se odlikuje veoma čistim vazduhom. Park i pešačke staze pružaju mogućnost bavljenja rekreativnim turizmom.

Zatim, u neposrednoj blizini Palanke, na 10 kilometara od centra grada, nalazi se i manastir Koporin. To je zadužbina despota Stefana Lazarevića, koji je nedaleko od njega, podigao i izvor vode, za koju se takođe veruje da je lekovita. Manastirski kompleks čine crkva Svetog Stefana, prostor za 25prodaju sveća, konaci za smeštaj gostiju, bašta, vinogradi, šume… Mošti despota Stefana se i dalje nalaze u Koporinu.

I za kraj festivali… Palanka ih zaista ima dosta od kojih je najveći Krstovdanski vašar. Tu su zatim i Dani Stanoja Glavaša, Jaseničko prelo, Dani Azanjske pogače, Vodičko prelo, Vidovdan, Dani Miloja Đaka, Dani kombajnera…

Dakle prirodnih potencijala definitivno ima, a ima i smeštajnih jedinica. Konačište „Kao kod kuće“ nudi smeštaj u 15 smeštajnih jedinica. U njegovom sklopu je i restoran sa letnjom baštom. Objekat je izuzetno uređen i održavan, bašta je puna cveća, osoblje je prijatno i ljubazno, tako da je gostima rastanak sa konačištem uvek težak, jer se u njemu zaista osećaju kao kod kuće. Pored ovog, postoji još nekoliko objekata za smeštaj: već pomenuto „Jezero“, sobe „Nesam“, konak „Koliba Đorđević“…

Možemo zaključiti da Palanka ima potencijala za razvoj turizma… Ali potencijal je jedno, a proizvod nešto sasvim drugo.

Pokušajmo da od tog potencijala napravimo adekvatan turistički proizvod i na taj način predstavimo jednu novu sliku Srbije, a istovremeno unesemo malo deviznog priliva i u manje opštine, ne bi li na taj način izašli iz krize u kojoj se nalazimo već duže vreme.

 

Kristina Filipović

You may also like...

1 Response

  1. Saša kaže:

    Ne znam odakle je autor ovih redova ali kupalište na jezeru apsolutno nije uređeno i manifestacija kao što su Dani kombajnera je izvan svake iole normalne priče kada govorimo o turističkoj ponudi. Zamislite, dovedete turiste na kiseljak, padne jača kiša i ne možete ih vratiti u centar grada jer je na delu grada kod Hima voda dubine 20 cm jer se kanalizacija izlila, kao što se nekoliko puta godišnje dešava.. Turizam u Palanci – zvuči neozbiljno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *