U Narodnom muzeju predstavljena zanimljiva knjiga Mihaela Martensa: U POTRAZI ZA JUNAKOM

U Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci predstavljena je knjiga nemačkog novinara Mihaela Martensa, „U potrazi za junakom“, koju je izdao beogradski „Klio“. Autor je na samom početku učinio jedan lep gest – direktoru Istorijskog arhiva Aleksandru Nikoliću uručio je kompletnu dokumentaciju na osnovu koje je nastala knjiga koja se u osnovi bavi Jozefom Šulcom i streljanjem jugoslovenskih  rodoljuba 20. jula 1941. godine na Kiseljaku.

-O ovom ratnom događaju dosta se pisalo i govorilo, a snimljen je i film, ali ja moram odati zahvalnost i priznanje Mihaelu Martensu što je deo svog života  prosvetio traganju za istinom o događaju koji se zbio u našem gradu pre 73 godine,  ili se možda nije dogodio, ali je na svima nama da posle ove književne večeri donesemo svoj sud i zaključak – kazao je Nikolić.-U svakom slučaju naš Arhiv će biti bogatiji za jedan fond koji se tiče istorije ovog grada, a služiće ne samo našoj generaciji, već i onima koje tek dolaze. Izučavajući ova dokumenta, ako se baš ne dođe do potpune istine, imaćemo bar sopstveni sud.

O delu upornog istraživača i odličnog pisca govorili su, u ime izdavača,  urednik Zoran Hamović, istoričar Nemanja Dević i urednik u RTS mr Nenad J. Ristić. Njih i brojnu publiku pozdravila je direktorka Narodnog muzeja Biljana Živković, iznoseći najvažnije podatke iz bogate novinarske karijere Mihaela Martensa. Rođen je 1973. godine u Hamburgu. Između 1995. i 2000. godine, bio je urednik novina za Nemce u Rusiji. Od 2001. je saradnik „Frankfurter allgemeine zeitung“. Jedno vreme izveštavao je iz Beograda odakle je prešao u Instambul.

Prisustvo velikog broja knjigoljubaca i radoznalaca, od kojih su neki promociju pratili stojeći sve vreme jer nije bilo mesta za sedenje, govori koliko je interesovanje vladalo za Martensovo delo, i koliko su želeli da saznaju istinu o Jozefu Šulcu. I sam Zoran Hamović je izrazio zadovoljstvo što je Martensovo delo  okupilo  toliko Palančana, istakavši potom da se raduje što „Klio“ ima još jednu  knjigu koju je o nama napisao stranac.

Istoričar Nemanja Dević je podsetio da se nekoliko godina posle završetka Drugog svetskog rata javlja legenda o dobrom vojniku Jozefu Šulcu, koja će zauzeti mesto u publicistici, umetnosti i  kinematografiji. Ona se javila i u jednom zborniku dokumenata Vojno istorijskog instituta. Ta legenda je osvojila ovaj kraj tako da je posle sedam decenija i jedna ulica u Smederevskoj Palanci ponela ime Jozefa Šulca.

-Domaćim istraživačima sa ovog područja nisu bila dostupna nemačka dokumenta – dodao je Dević.- Mihael Martens je pre pet, šest godina boravio u Smederevskoj Palanci, interesujući se za „slučaj“ Jozefa Šulca. Upoznavši Martensa, imao sam  priliku da sretnem jednog vrlo radoznalog čoveka, koji sve ono što čuje pažljivo beleži i snima. Nema očevidaca streljanja Jozefa Šulca u našem gradu. Na nama je da promislimo da li ćemo ovu knjigu da prihvatimo kao  vrednu ili da je odbacimo. Tu mislim prvenstveno na nas Palančane da li smo spremni da prihvatimo nešto što se kosi sa našim dosadašnjim uverenjima i da li ćemo o knjizi da sudimo, a već je bilo takvih slučajeva, pre nego što je pročitamo. Siguran sam, međutim, da je Mihael  Martens jedan dobronameran čovek, koji je apsolutno težio istini.

Mr Nenad J. Ristić je kazao da je knjigu pročitao od prve do poslednje strane i ostao nem, ali upitan ko to ruši njegovo detinjstvo, sećanje i legende sa kojima je odrastao. Dugo je bio nad knjigom, na neke delove se vraćao i više puta ne bi li našao i najmanju neistinu onoga, što vrlo dosledno, uporno i talentovano daje Mihael Martens, vrsni novinar, analitičar i, pre svega, istraživač i tragač za istinom.

-Ja i dalje ne verujem ovoj knjizi u smislu lomljenja legende, ja je zovem mitom, jer mit je bajka, a legenda u sebi uvek ima makar zrnce istine – kazao je Ristić.- Ova knjiga nas Palančane sigurno neće ostaviti ravnodušnim. Legenda o Jozefu Šulcu traje već 73 godine, koliko je proteklo od stravičnog događaja, kažu, na Kiseljaku. Knjiga je do te mere inspirativna, jer Martens uspešno daje i male eseje i značajne portrete Palančana sa kojima je razgovarao. Izgleda da je legenda krenula od Čaleta Vlajića ranih sedamdesetih godina, koji je vrlo spretno i mudro shvatio da priča o streljanju na Kiseljaku može biti izvanredan marketinški potez za preduzeće čiji je tada bio direktor. Činjenica je, međutim, da srpska istoriografija nije rekla ni jednu kritičku naučnu misao o događaju na Kiseljaku. Ja ne želim da Jozef Šulc ode iz moje Palanke.

Publici se obratio i autor knjige Mihael Martens, rekavši da je u Smederevskoj Palanci, dok je istraživao ovu temu, boravio u nekoliko navrata. Istakao je da su ljudi sa kojima se sretao i razgovarao bili vrlo predusretljivi, premda nisu znali o čemu želi i kako će da piše.

-Ovde nisam pronašao Jozefa Šulca, ali jesam neke druge junake – izneo je Martens.- Imao sam promociju knjige u više gradova i svuda su me pitali zašto sam rušio legendu o Šulcu. Mislim  da su za novinara i istoričara činjenice najbitnije. Činjenica je da su ljudi u Srbiji i Jugoslaviji verovali da je sve bilo kako se govorilo. Istina je da su Nemci od 1941. do 1945. ovde činili velike zločine. Zato su neki hteli da veruju da je među njima bio i jedan dobar Nemac. Razgovarao sam  sa vašim gradonačelnikom koji mi je rekao da postoji skupštinska odluka da se deo Ulice JNA nazove imenom Jozefa Šulca. Smatram da je celishodnije da se ona zove Ulica legende o Jozefu Šulcu.

D. Janojlić