У Народном музеју представљена занимљива књига Михаела Мартенса: У ПОТРАЗИ ЗА ЈУНАКОМ

IMG_0007У Народном музеју у Смедеревској Паланци представљена је књига немачког новинара Михаела Мартенса, „У потрази за јунаком“, коју је издао београдски „Клио“. Аутор је на самом почетку учинио један леп гест – директору Историјског архива Александру Николићу уручио је комплетну документацију на основу које је настала књига која се у основи бави Јозефом Шулцом и стрељањем југословенских  родољуба 20. јула 1941. године на Кисељаку.

-О овом ратном догађају доста се писало и говорило, а снимљен је и филм, али ја морам одати захвалност и признање Михаелу Мартенсу што је део свог живота  просветио трагању за истином о догађају који се збио у нашем граду пре 73 године,  или се можда није догодио, али је на свима нама да после ове књижевне вечери донесемо свој суд и закључак – казао је Николић.-У сваком случају наш Архив ће бити богатији за један фонд који се тиче историје овог града, а служиће не само нашој генерацији, већ и онима које тек долазе. Изучавајући ова документа, ако се баш не дође до потпуне истине, имаћемо бар сопствени суд.

О делу упорног истраживача и одличног писца говорили су, у име издавача,  уредник Зоран Хамовић, историчар Немања Девић и уредник у РТС мр Ненад Ј. Ристић. Њих и бројну публику поздравила је директорка Народног музеја Биљана Живковић, износећи најважније податке из богате новинарске каријере Михаела Мартенса. Рођен је 1973. године у Хамбургу. Између 1995. и 2000. године, био је уредник новина за Немце у Русији. Од 2001. је сарадник „Frankfurter allgemeine zeitung“. Једно време извештавао је из Београда одакле је прешао у Инстамбул.

Присуство великог броја књигољубаца и радозналаца, од којих су неки промоцију пратили стојећи све време јер није било места за седење, говори колико је интересовање владало за Мартенсово дело, и колико су желели да сазнају истину о Јозефу Шулцу. И сам Зоран Хамовић је изразио задовољство што је Мартенсово дело  окупило  толико Паланчана, истакавши потом да се радује што „Клио“ има још једну  књигу коју је о нама написао странац.

Историчар Немања Девић је подсетио да се неколико година после завршетка Другог светског рата јавља легенда о добром војнику Јозефу Шулцу, која ће заузети место у публицистици, уметности и  кинематографији. Она се јавила и у једном зборнику докумената Војно историјског института. Та легенда је освојила овај крај тако да је после седам деценија и једна улица у Смедеревској Паланци понела име Јозефа Шулца.

IMG_0006-Домаћим истраживачима са овог подручја нису била доступна немачка документа – додао је Девић.- Михаел Мартенс је пре пет, шест година боравио у Смедеревској Паланци, интересујући се за „случај“ Јозефа Шулца. Упознавши Мартенса, имао сам  прилику да сретнем једног врло радозналог човека, који све оно што чује пажљиво бележи и снима. Нема очевидаца стрељања Јозефа Шулца у нашем граду. На нама је да промислимо да ли ћемо ову књигу да прихватимо као  вредну или да је одбацимо. Ту мислим првенствено на нас Паланчане да ли смо спремни да прихватимо нешто што се коси са нашим досадашњим уверењима и да ли ћемо о књизи да судимо, а већ је било таквих случајева, пре него што је прочитамо. Сигуран сам, међутим, да је Михаел  Мартенс један добронамеран човек, који је апсолутно тежио истини.

Мр Ненад Ј. Ристић је казао да је књигу прочитао од прве до последње стране и остао нем, али упитан ко то руши његово детињство, сећање и легенде са којима је одрастао. Дуго је био над књигом, на неке делове се враћао и више пута не би ли нашао и најмању неистину онога, што врло доследно, упорно и талентовано даје Михаел Мартенс, врсни новинар, аналитичар и, пре свега, истраживач и трагач за истином.

-Ја и даље не верујем овој књизи у смислу ломљења легенде, ја је зовем митом, јер мит је бајка, а легенда у себи увек има макар зрнце истине – казао је Ристић.- Ова књига нас Паланчане сигурно неће оставити равнодушним. Легенда о Јозефу Шулцу траје већ 73 године, колико је протекло од стравичног догађаја, кажу, на Кисељаку. Књига је до те мере инспиративна, јер Мартенс успешно даје и мале есеје и значајне портрете Паланчана са којима је разговарао. Изгледа да је легенда кренула од Чалета Влајића раних седамдесетих година, који је врло спретно и мудро схватио да прича о стрељању на Кисељаку може бити изванредан маркетиншки потез за предузеће чији је тада био директор. Чињеница је, међутим, да српска историографија није рекла ни једну критичку научну мисао о догађају на Кисељаку. Ја не желим да Јозеф Шулц оде из моје Паланке.

aaaПублици се обратио и аутор књиге Михаел Мартенс, рекавши да је у Смедеревској Паланци, док је истраживао ову тему, боравио у неколико наврата. Истакао је да су људи са којима се сретао и разговарао били врло предусретљиви, премда нису знали о чему жели и како ће да пише.

-Овде нисам пронашао Јозефа Шулца, али јесам неке друге јунаке – изнео је Мартенс.- Имао сам промоцију књиге у више градова и свуда су ме питали зашто сам рушио легенду о Шулцу. Мислим  да су за новинара и историчара чињенице најбитније. Чињеница је да су људи у Србији и Југославији веровали да је све било како се говорило. Истина је да су Немци од 1941. до 1945. овде чинили велике злочине. Зато су неки хтели да верују да је међу њима био и један добар Немац. Разговарао сам  са вашим градоначелником који ми је рекао да постоји скупштинска одлука да се део Улице ЈНА назове именом Јозефа Шулца. Сматрам да је целисходније да се она зове Улица легенде о Јозефу Шулцу.

Д. Јанојлић

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *