U Smederevskoj Palanci održan Međunarodni naučni seminar: „RELIGIJA I NASILjE“

11696669_10204853770526119_1527912906_n-Forum za religijska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu, u saradnji sa Udruženjem „Ars“ i Narodnim muzejom iz Smederevske Palanke, okupio je istraživače iz Londona, Moskve, Nikšića, Zapadnog Sarajeva, Novog Sada i Beograda, koji su dva dana raspravljali o odnosu religije i nasilja

 

Nekoliko godina posle poslednjih „Filozofskih susreta“, naučnog skupa koji je iniciran u Smederevskoj Palanci, u našem gradu pokrenut je novi godišnji seminar, koji će ubuduće redovno biti održavan krajem juna, zbog čega je i dobio naziv „Vidovdanski naučni susreti“.

Forum za religijska istraživanja Instituta društvenih nauka u Beogradu, u saradnji sa Udruženjem „Ars“ i Narodnim muzejom iz Smederevske Palanke, okupio je istraživače iz Londona, Moskve, Nikšića, Zapadnog Sarajeva, Novog Sada i Beograda, koji su dva dana raspravljali o odnosu religije i nasilja.

Uprkos nemuštim komentarima, koji su se ovih dana mogli pročitati na društvenim  mrežama, ovaj skup nije prejudicirao da je religija nasilna, a naročito njegov zaključak nije ukazivao na vezu Pravoslavlja i nasilja. Uostalom, skup se bavio „religijom“, a ovaj pojam odnosi se na brojne svetske veroispovesti. U ime nekih od ovih religija formiraju se fundamentalistički, nasilni pokreti, a najnoviji primer za to je Islamska država, koja sprovodi neviđeni teror na području koje zauzima, preteći međunarodnim teroroističkim akcijama (neke od njih dogodilo su se upravo u vreme održavanja skupa).

Imajući u vidu ovaj, i brojne slične primere, primereno je upitati se da li se pomenuti nasilnički pokreti mogu pravdati religijskim utemeljenjem.

O ovom problemu govorili suuglavnom sociolozi, profesor emeritus Ivan Cvitković iz Zapadnog Sarajeva, Juri Stojanov, profesor na departmanu za Bliski istok i srednji vek Londonskog univerziteta i ruskinja Elena Mčledova, profesor na Univerzitetu Lomonosov, i profesor Zoran Vidojević, viši naučni savetnik beogradskog Instituta društvenih nauka. Pomenuti autori uglavnom se slažu u oceni da nijedna religija po svojoj osnovnoj intenciji nije nasilna, odnosno da je nasilje uvek inicirano određenim političkim i društvenim interesima, koji, budući „ovostrani“, nemaju stvarni religijski smisao.

Tematizujući ljubav, kao osnovu religije, dr Zoran Kinđić, filozof, govorio je o nadilaženju logike „ovoga sveta“, koja se u savremenom kontekstu pokazuje kao gruba sila. Strogoća dobija sasvim drugačiji smisao kada je u službi ljubavi, koja je, često, neshvatljiva ako se posmatra očima zdravog razuma, odnosno vrednuje merilima konkretnih društvenih ili istorijskih okolnosti. Posebnu pažnju Kinđić je posvetio Pravoslavlju, pokazujući na osnovu citata poznatih svetitelja crkve, da je ljubav ono što pruža iskupljenje, dajući zemaljskom viši smisao, povezujući čoveka i Boga, čijom je ljubavlju ova zajednica i omogućena.

Slično Kinđiću, još jedan filozof, dr Marinko Lolić, pokazao je suprotstavljenost savesti i nasilja, tematizujući savest kao svojevrstan „božanski glas“.

Posebno interesoivanje izazvalo je izlaganje Jelene Đurić, koja je govorila o strukturama žrtvovanja u mitsko, premoderno i savremeno doba, pokazujući kako se smisao „žrtve“ nametljivo desakralizuje u savremnom svetu, pa se zato lako poseže za žrtvovanjima u ime određenih političkih ideja.

11714305_10204853769446092_1612819672_nAkademik Elena Kublickaja govorila je o procesu desekularizacije u megalopolisu. Prezentujući zvanične podatke nastale iz istraživanja sprovedenog u Moskvi, Elena je pokazala da u ovom velikom gradu raste broj religioznih, iako se religioznost receptuje na različite načine. Slaviša Kostić doktorand teologije, govorio je o konsenzusu za mir u Pravoslavnoj crkvi, a Marija Lokosova, takođe sa Lomonosova, o nenasilnoj ontologiji u delu kod nas manje poznatog mislioca A. Vajheda.

Žikica Simić, doktor sociologije iz Niša, doživeo je nimalo prijatnu ocenu svoga izlaganja o manifestacijama i toleranciji nasilja u Pravoslavnoj crkvi – jer mu je više diskutanata, uglednih naučnika, zamerilo što je svoj rad zasnovao na sociološki neupotrebljivoj građi, novinskim člancima ili kolumnama, ne upuštajući se u istinitost ovih napisa, i propuštajući da ozbiljno naučno zahvati pravi problem, a to je skretanje pažnje javnosti na navodne događaje u Crkvi kako bi ostali nezapaženi svakodnevni politički i socijalni oblici ispoljavanja moći.

Izlaganja, izgovorena na engleskom, srpskom i ruskom jeziku uskoro će biti publikovana u zborniku radova sa ovog međunarodnog skupa, a tonski zapis svih predavanja biće emitovan na Trećem programu Radio Beograda.

 

V. Đ.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *