U Smederevskoj Palanci otkriveno spomen-obeležje dr Persidi Šišković: VELIKI DOKTOR MALE VAROŠI

IMG_2201-Bila je osnivač Dečjeg dispanzera u rodnom mestu, prvom u Srbiji posle Beograda

 

Na mestu gde je pre 65 godina počeo da radi Dečji dispanzer u Smederevskoj Palanci, prvi u Srbiji posle Beograda, otkriveno je spomen-obeležje dr Persidi Šišković, čijim je zalaganjem i ličnom inicijativom, počelo i novo poglavlje zdravstvene zaštite dece i omladine u tadašnjem srezu palanačkom. To je učinjeno na inicijativu i zalaganjem Srpskog lekarskog društva OB „Stefan Visoki“, a  u sklopu akcije „Veliki doktori malih varoši“.

Dr Snežana Pavlović Bajović, predsednik pomenute Podružnice, pozdravljajući prisutne na ovoj svečanosti, iznela je da je Sekcija za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva pokrenula ovu akciju s ciljem da se otrgnu od zaborava znamenite ličnosti srpske medicine, najpre u sredinama u kojima su radili.

-Vođeni tom idejom, Podružnica SLD naše bolnice, prihvatila je i realizovala obeležavanje mesta gde je  radila dr Persida Šišković, koja je ceo svoj radni vek provela kao veliki pregalac i lekar spremna  da pomogne uvek i svakome – rekla je dr Snežana Pavlović Bajović.- Ona je bila veliki humanista i zdušno je pomagala narodnooslobodilački pokret i bila zatočena u logoru na Banjici.

IMG_2202Reč je potom uzeo vršilac dužnosti direktora OB „Stefan Visoki“ i zamenik predsednika Podružnice SLD Nikola Ristić, podvukavši da je otkrivanje spomen-ploče dr Persidi Šišković na neki način omaž pedijatriji, koja ima višedecenijski staž i dugu tradiciju u Smederevskoj Palanci.

-Ona za nas predstavlja jednu heroinu, velikog humanistu, naočitu gospođu, izuzetnog doktora medicine i vrednog  pedijatra –  istakao je dr Ristić.- Imao sam čast da budem njen pacijent, još uvek se sećam svog plavog kartona i doktorkinih zapisa, potpisa i štambilja. Njeno delo nastavili su nogi lekari- pedijatri, među njima i ja.

O liku i delu dr Perside Šišković potom  je govorila prof. dr Snežana Veljković, inicijator i pokretač akcije „Veliki doktori malih varoši“. Ona je rekla, da Sekcija za istoriju medicine SLD, oživljava sećanja na lekare koji su  u prošlim  vremenima i teškim  situacijama, živeli i radili u Srbiji. Oni nisu bili samo lekari, bili su mnogo više od toga.

-Danas smo ovde da se podsetimo dr Perside Šišković – dodala je prof. dr Veljković.- Ona je poreklom sa prostora Metohije, a njene pretke odlikovala su visoka moralna načela i ljubav prema srpskom rodu. Njeni su bili jako bogati, a bogatstvo su sticali radom, baveći se stočarstvom i trgovinom. Bili su u kumovskim vezama s mnogim srpskim porodicama. Njihova zadruga, a tada se tako živelo, bila je toliko jaka da je za sofrom sedelo preko 70 ukućana. Bilo je godina kad se u kolevkama ljuljalo i po desetoro novorođenčadi. Tada, u 18. veku, kad su živeli u Metohiji, Srbi su kao i danas bili izloženi neprijateljstvu Arnauta, koji su im krali stoku, otimali pašnjake činili svakojake zulume. Jedan  od sinova rodonačelnika Šiška, braneći svoj imetak, ubio je dvojicu Arnauta i strahujući od krvne osvete krenuo u seobu i tako stigao do Hasan-pašine Palanke.

IMG_2203Persida Šišković je završila Osnovnu školu u Palanci,a Gimnaziju je učila u Smederevu kada je i donela odluku da studira medicinu u Beču. Međutim, počeo je Prvi svetski rat, koji je prekinuo njeno školovanje, pa se  vratila u rodnu varoš. Sa svojim sestrama je radila kao dobrovoljna bolničarka u Prvoj rezervnoj ratnoj vojnoj bolnici, koja je u Palanku bila izmeštena iz Beograda. Po završenom ratu upisuje studije u Beču, gde je diplomirala 1928. godine. Po povratku u zemlju, odlazi u Sarajevo. Specijalista za dečje bolesti postala je 1938. godine. Radi usavršavanja, tokom specijalističkih studija, provela je devet meseci u Londonu. Do maja 1941. radila je u državnoj bolnici Drinske banovine u  Sarajevu.

-Potom je prešla u kruševačku bolnicu i tokom rata je sarađivala sa partizanskim pokretom – iznela je  prof. dr Veljković.- Zajedno sa kolegom dr Božidarom Kolevićem, lečila je zarobljene partizane. Zbog sumnje da je s partizanima, uhapšena je i nekoliko meseci provela u logoru na Banjici. Posle oslobođenja vratila se u Kruševac da organizuje rad sanitetske službe u kruševačkom kraju. U Palanku se vratila 1950. na poziv predsednika opštine. Ličnom inicijativom uspeva da otvori dečji dispanzer u Palanci i to u ovoj zgradi, gde je u njenu čas postavljeno spomen-obeležje. Dr Persida je radila u dve smene: pre podne s malom  decom, a po podne sa školskom.

Dr  Persida Šišković prva je započela sa zdravstvenim vaspitanjem majki. Svakoj je štampanim slovima bilo napisano kako će  negovati svoje dete. Nije se udavala, pa je svu ljubav posvetila deci Palanke. Bila je blaga i materinski nežna prema zdravoj i bolesnoj deci. Poslednje godina života provela je u Domu za stare u Smederevu, gde je i umrla.

Spomen-obeležje otkrila je prof. dr Snežana Veljković.

D. Janojlić

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *