U susret Kongresu Saveza sindikata metalaca Srbije: BOŽIDAR TODOROVIĆ IZABRAN ZA PREDSEDAVAJUĆEG

IMG_0558-Tema kongresa:  „Glavni pravci u reformi Saveza sindikata metalaca“

 

Božidar Todorović predsedavaće Kongresom Saveza sindikata metalaca Srbije 26. marta u Beogradu – odluka je Uprave tog sindikata. Delegati tog velikog skupa razgovaraće na temu: „Glavni pravci u reformi Saveza sindikata metalaca Srbije“. Tom događaju prisustvovaće i delegacija Samostalnog sindikata metalaca „Goše“ u sastavu: Slavko Blagojević, Milorad  Miloradović, Dragan Avramović i Radmila Marković. Očekuje se i učešće Slobodana Atanackovića, predsednika  Unije poslodavaca Srbije, Gorana Batka iz Ministarstva rada i socijalne politike, Ljubisava Orbovića, predsednika Samostalnog sindikata Srbije, predstavnika granskih sindikata i dr. Očekuje se  skoro 120 učesnika, među kojima će biti i delegacije sindikata Italije, Slovenije, Portugalije, Makedonije, Crne Gore, Republike Srpske, Danske, Španije…

Božidar Todorović, u svojstvu potpredsednika Samostalnog sindikata metalaca Srbije, u toku priprema za Kongres, izneo je niz predloga za reformu sindikata, koji su ušli i u kongresna dokumenta. Dotičući se društvene pozicije sindikata, Todorović se založio da sindikat postane subjekt društvenog delovanja. Na  pitanje kakva je uloga sindikata u privrednim reformama, Todorović konstatuje da se o tome više pitaju političke partije, strane poslodavačke organizacije, nevladine organizacije i pokreti, nego sindikat, koji je zaštitnik interesa radnika na koje se te reforme najviše i odnose. Ako sindikat hoće da bude predvodnik interesa radnika – predočava Todorović – mora imati snažnu društvenu poziciju, a ako hoće da bude zaštitnik radnika, mora imati odgovarajući mehanizam za tu zaštitu.

Dotičući se protivurečnosti „političkog“ delovanja sindikata, Todorović uočava da postoji mnogo opravdanja za neposredno delovanje sindikata u institucijama političkog sistem zemlje, pa i njegovog delovanja na same te institucije i to, pre svega, kao „zaštitne“ organizacije radnika. To, po njegovom uverenju, podrazumeva da se unutar sindikata razvija svest o jedinstvu i hegemoniji sindikata u pogledu njegove „političke“ uloge. U samom sindikatu, međutim, nije sazrela svest o njegovoj „političkoj“ ulozi u društvu.

Todorović predočava da pluralizam unutar sindikata i različiti politički interesi, stvaraju „političko“ nejedinstvo, koje je posebno izraženo u aktivnostima i akcijama sindikata prema izvršnoj  vlasti. Ako se pođe od karaktera sindikata između institucije i pokreta, može se uočiti potreba za definisanjem novog karaktera samog sindikata. Ako sindikat ne postavi sebi nove ciljeve, on će i dalje ostati utopljen u postojeće mehanizme, tapkaće za drugima, ostaće društveni „privezak“ i socijalni partner bez ikakvog uticaja na bilo  koju društvenu promenu.

Naš  sagovornik smatra da kroz osnovna načela treba stvoriti uslove da Samostalni sindikat metalaca Srbije  bude organizacija članova, ne samo u preduzećima metalske industrije, već i drugih industrijskih radnika, nekadašnjih radnika (šta je sa 300.000 metalaca koji su ostali bez posla), studenata koji ovaj sindikat mogu videti kao pokret za ostvarivanje širih društvenih interesa radnika i penzionera i koji ga doživljavaju kao svoju kuću.

Govoreći o oblicima organizovanja, Todorović podseća da postoje samo dva segmenta organizovanja članova Samostalnog saveza metalaca Srbije. Jedan je osnovna organizacija, kao osnovni oblik organizovanja članstva, koju osniva SSMS, a ne zaposleni kod poslodavca. Sindikalna organizacija, kao osnovni organizacioni deo SSMS ima statutom predviđeno ovlašćenje a deluje kod jednog ili više poslodavaca, bez obzira na njihovo poslovno ime, različitu vlasničku strukturu, odnosno delatnost. Uz ovaj, drugi osnovni oblik je i onaj temeljni: Savez sindikata metalaca u koji se zaposleni učlanjuju. Statutom treba predvideti – zalaže se Todorović – ne teritorijalne organizacije SSMS, već teritorijalne organe  SSMS, čije su nadležnosti definisane  sadašnjim statutom.

-Savez sindikata metalaca Srbije jeste i mora ostati nezavistan od političkih partija i stranaka – zalaže se Todorović.- Ali, njegov rad, angažovanje i uticaj zavise od političkih interesa.  Jedno je „nezavisnost“ od političkog organizovanja, a drugo je „samostalnost“ u „političkom“ delovanju. Izborna pravila treba prilagoditi mogućnostima članstva da politički deluje, odnosno da nezavisno od delovanja u organima političkog sistema, član može da bude biran  ili u organe ili na funkcije u sindikatu. Time se ne narušava politička neutralnost SSMS, već se stvaraju mogućnosti da preko članstva SSMS utiče i na kreiranje politike koja je od interesa za njega kao institucionalnog zaštitnika radnika.

D. Janojlić

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *