Usaglašavanje Posebnog kolektivnog ugovora za metalsku industriju Srbije: RAZLIČITI STAVOVI USPORAVAJU RAD

Fabrika-Gosa-300x225-Usaglašeno samo 25 članova koji se odnose na pet stavki iz oblasti radnog odnosa

 

Usaglašavanje posebnog kolektivnog ugovora za metalsku industriju Srbije sporo napreduje. Do sada je definisano tek 25 članova koji se odnose na osnovne odredbe, radni odnos, radno vreme, odmor i odsustva. U ovome učestvuju reprezentativni sindikati za delatnost metalskog kompleksa Srbije: Samostalni  sindikat metalaca, Granski sindikat metalaca „Nezavisnost“, reprezentativno  Udruženje  poslodavaca za delatnost metalske industrije i Unija poslodavaca Srbije.

Prema rečima Božidara Todorovića, člana Pregovaračkog tima Samostalnog sindikata metalaca, Posebnim kolektivnim ugovorom za metalsku industriju, a u skladu  sa Zakonom o radu, utvrđuju se prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i zaposlenih iz oblasti rada i radnih odnosa, postupak izmena i dopuna, međusobni odnosi učesnika ovog dokumenta i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavce. Poseban kolektivni ugovor se neposredno primenjuje na delatnosti metalskog kompleksa, a prema Prilogu 1 pod nazivom „Klasifikacija  delatnosti.“

U članu 4. se precizira da poslodavac kod koga nije osnovan sindikat ili sindikati ne ispunjavaju uslove reprezentativnosti, a čiji je zaposleni član sindikata- učesnika ovog kolektivnog ugovora, dužan je da, na pisani zahtev sindikata, dostavi na uvid  važeći opšti akt. Ukoliko poslodavac nije doneo opšti akt dužan je, na pisani zahtev sindikata, da na uvid stavi ugovor o radu kojim su ugovorena prava, obaveze i odgovornosti zaposlenog i poslodavca.

Usaglašeno je da se radni odnos može zasnovati na određeno ili neodređeno vreme sa licem koje ispunjava opšte uslove utvrđene zakonom i drugim propisima, kao i posebne uslove utvrđene pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova. Radni odnos se zasniva zaključivanjem ugovora o radu, koji potpisuje zaposleni koji zasniva radni odnos i direktor, odnosno ovlašćeno lice poslodavca, a koji ima sve zakonom propisane elemente. U zavisnosti od organizacije rada novi zaposleni mogu da se prime u radni odnos u svojstvu pripravnika, sa prethodnom proverom radne sposobnosti i sa probnim radom. Ova tri načina mogu se koristiti samo alternativno i ne mogu se kombinovati međusobno.

Članom 9. je utvrđeno da pripravnički staž može trajati najduže godinu dana. Za vreme njegovog trajanja, pripravnik ima pravo na osnovnu zaradu u visini od 80 odsto od osnovne zarade utvrđene za poslove za koje se osposobljava. Po isteku pripravničkog staža, pripravnik je dužan da polaže pripravnički ispit. Ako je  kandidat zadovoljio na prethodnoj proveri radnih sposobnosti, stiče uslov za zasnivanje radnog odnosa, uz diskreciono pravo poslodavca da donese odluku o izboru između kandidata koji su zadovoljili, ili da odluku o izboru ne donese.

Zaposleni ne može biti privremeno ili trajno raspoređen iz jednog mesta rada u drugo bez njegovog pristanka, osim u slučajevima ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedišta ili njegovog organizacionog dela, ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi do mesta u koje se raspoređuje na rad manja od 50 km u jednom pravcu i ako su mesto rada i mesto u kome se zaposleni raspoređuje na teritoriji iste opštine, odnosno grada i organizovan je redovni prevoz koji omogućava dolazak na rad i povratak sa posla, a obezbeđena je naknada prevoza u visini cene prevoza u javnom saobraćaju. Zaposlena žena za vreme trudnoće ili sa detetom predškolskog uzrasta, kao i zaposleni kod koga je utvrđena invalidnost,  ne mogu da budu raspoređeni bez njihove izričite pisane saglasnosti.

Usaglašen je i član 16 koji se odnosi na radno vreme. Tako puno radno vreme u radnoj nedelji, sa polučasovnom dnevnom pauzom, iznosi 40 časova. Opštim aktom, međutim, poslodavac može da utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno, s tim što zaposleni ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje  štetnim poslovima utvrđenim zakonom, skraćuje se radno vreme srazmerno štetnom dejstvu  uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog, a najviše 10 časova nedeljno.

Prekovremeni rad ne može da traje više od osam časova nedeljno. Zaposleni ne može da radi  duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad. Radna nedelja, prema usaglašenom članu 19, traje po pravilu pet radnih dana, a dnevno radno vreme osam časova. Poslodavac je dužan da pisanim putem obavesti zaposlenog o planu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre početka rada. Noćni rad koji se obavlja u vremenu od 22 do 6 časova narednog dana, smatra se radom noću. Ako je rad organizovan u smenama, koji isključuje noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni  ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.

U 25. članu se utvrđuje dužina godišnjeg odmora tako što se zakonski minimum od 20 radnih  dana uvećava po osnovu kriterijuma utvrđenih zakonom. Zaposleni ima pravo na godišnji odmor po osnovu primene merila i  kriterijuma, a čije trajanje ne može biti duže od 30 radnih  dana.

Radna grupa  Samostalnog sindikata metalaca nastavlja rad na usaglašavanju Posebnog kolektivnog ugovora za metalsku industriju  Srbije.

D. J.

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *