Velika narodna svetkovina u rodnom selu Pere Todorovića: JAPANKA NA VODIČKOM PRELU

vodice164-Među posetiocima bili i učesnici Međunarodnog kampa mladih volontera

 

Vrelo  je avgustovsko popodne. Školsko dvorište puni se narodom. Sve je spremno za veliki praznik. Pod krošnjom stoletnog hrasta postavljena dekoracija. U mnoštvu etno-predmeta miruje zastava Zavičajno-turističkog udruženja „Vidovača“. Ni daška vetra da se zavijori. Tu je i portret znamenitog Vodičanina Pere Todorovića. Uz njega i dva umetnička viđenja njegove rodne kuće. I portret i slike kuće u kojoj je svet ugledao otac modernog srpskog novinarstva, nastale su tokom jednog od likovnih vikenda, koji su više godina za redom  održavani u ovom mestu.

vodice 111Posebna atrakcija je razboj za tkanje. Stariji su oduševljeni što ga vide, mlađi se radoznalo tiskaju oko njega. Ova sprava, bez koje nekada nije bila ni jedna kuća u selu, sada je svima pred očima. Lepa prilika za kviz znanja iz tradicije narodne radinosti. „Znao sam kako se ovo zvaše, ali sam zaboravio“ – kaže sredovečni posetilac „Vodičkog prela“, upinjući pogled ka zapinjači razboja.

Vredne aktivistkinje „Vidovače“ užurbano i sa ukusom pripremaju „Vodički astal“. A na njemu svega: kolači, flašice kisele vode, raznovrsno voće… Tu je i pogača  manifestacije. Maštovito našarana i izložena da je svi vide. U starom šporetu „cigankaru“ bukti vatra. Na plotni poveća šerpa u kojoj se rumene krofne i mekike. Nešto dalje, u kazanu, krčka se  pasulj. Na korak-dva od njega kuva se mlad kukuruz. Tu je i kazan iz koga samo što nije potekla rakija.

vodice 102U Vodice stigli su i gosti iz inostranstva. Prvi put na Prelu su mladi iz Japana, Rusije, Danske, Češke, Italije… Oni su učesnici Međunarodnog kampa volontera na Mikulji. Miodrag Zagorčić, predsednik ZTU „Vidovača“, vodi ih od „štanda“ do „štanda“. Za razboj prvo seda Ruskinja, za njom Japanka. Vodičanka sa priličnim tkačkim iskustvom, objašnjava kako radi ova sprava. Mladić, učesnik Kampa, muči se da prevede. Teško je u engleskom jeziku naći reč za potku i osnovu, za čunak, srdačku i brdila.

Zuje televizijske kamere, škljocaju fotoaparati… Mladi „kamperi“ slikaju mobilnim telefonom. Svi do jednog žele „sliku za  uspomenu“  sa Vodičkog prela. U „kadru“ su prelje i pletilje, pletač korpi od vrbovog pruća, crepulja u kojoj se peku meke i mirišljave lepinje. Sve je za njih novo i zanimljivo. Jednom momku iz ovog stroja mladosti i prijateljstva zapala za oko mastionica i guščije pero; ostali razgledaju „foto-izlog“ i druge predmete iz  školske etno-zbirke…

Učitelj Milan Todorović daje poslednja uputstva pred nastup svojim đacima. Isto to čini i Igor Gajić folklorcima kusadačkog Kulturno-umetničkog društva „Miloje Popović Đak“. Za izlazak pred publiku pripremaju se grupe pevača i solisti. Života Trojanović štimuje  ozvučenje. Pripomaže mu Slobodan Todorović Toki. Tu je i Branislav Staničić  Cule. Za veliki početak spremni su i voditelji: Dragana Mirčevska i Miroslav Milovanović Skale.

vodice192Milan Babanić iz vlaškodolskog Udruženja „Mezul“, koje ovde ima i svoj štand, van oficijelnog programa, „veze“ kolce  na pozajmljenoj „dalapi.“ Njegov nastup je na neki način i muzički uvod u ovu zanimljivu priredbu.

Među učesnike prela stigli su i opštinski zvaničnici: predsednik Skupštine Slavoljub Đurić i zamenik predsednika Opštine Petar Jelić. Predstava može da počne. Miroslav Milovanović Skale najavljuje jedanaesto „Vodičko prelo“. A onda… Onda Mile Barjaktarević peva himnu manifestacije. Onako, iz sve snage. „Oj Vodice, Vodice“… ori se školskim dvorištem.

„Vodičko prelo“, već po tradiciji, otvara predsednik Skupštine opštine Slavoljub Đurić. „Lepo je večeras biti u  Vodicama“ – kaže. Sa tim se slažu svi do jednog učesnika ove manifestacije. Na školskom igralištu, koje  je u isti mah i bina, i gledalište, i izložbeni prostor smenjuju se izvođači programa. Poletni folklorci, grupe pevača iz Rače Kragujevačke i Kusatka, solisti  Dragoslav Gane Mirović i Suzana Stojićević .

vodice 108Za mikrofon stupa Miodrag Zagorčić. S poštovanjem se obraća publici. I na ovom prelu treba da uruči priznanja onima koji su ih zaslužili radom i odanošću u proteklim godinama. Prvo ide u ruke Živote Trojanovića. On je čovek sa više  dobrovoljnih zaduženja. Nepogrešivo upravlja snažnim ozvučenjem. Kad zatreba uzima harmoniku i prati pevače. Rečju, poslenik za sve. Priznanje dobija i porodica Novišević: supružnici Zoran i Biljana, njihov sin Nenad i snaha Olga. Svi rade pod zastavom „Vidovače“. Godinama, u kontinuitetu. Među nagrađenima je i Milijana Zagorčić. U Udruženju poznatija kao Cica. „Lokomotiva“ i predvodnik. Viševka kojoj sve ide od ruke.

U završnici manifestacije nastupio je Radenko Popov. Izveo je splet narodnih pesama, a potom se razvilo veliko kolo u koje su se uhvatili i posetioci i izvođači programa. Onda je svako krenuo na svoju stranu, noseći duboko u mislima Prelo i ono što se na njemu videlo i čulo. A dugo će se pojedinačno, i kolektivno, sređivati utisci. I tako do narednog okupljanja pod školskim hrastom.

D. Janojlić

 

 

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *