Живомир Мића Стевановић 63 године чувао необичну причу за новине: КУМ, СТАРОЈКО И ВОЈВОДА ИСТОГ ИМЕНА И ПРЕЗИМЕНА

-Са свадбе  Радмиле и Лазара Рајчића сачувана и фотографиј

 

Живомир Мића  Стевановић, пензионер из Глибовца, 63 године носио је у памћењу  несвакидашњу причу за новине. Њу је изнедрио и режирао сам живот, а збила се у родном селу знаменитог Карађорђевог војводе Станоја Стаматовића Главаша. Тада је била свадба мештанина Лазара Рајчића, на којој  су три главна госта носили исто име и презиме, мада нису били у крвном сродству.

-Кум, стари сват и војвода звали су се и презивали исто – започиње причу Живомир Мића Стевановић.-На свадби мог кума Лазара Рајчића у Глибовцу за истим столом седела су три Душана. Мој отац отац Душан, који је припадао Стевановићима, који су у селу били познати под надимком Сирењари, био је  кум. Други Душан (Стевановићи – Магарићи) – стари сват, а трећи Душан (Стевановићи – Кротоње) – војвода. Весеље је било 2. маја 1954. године, а игром случаја три фамилије истог презимена из једног села  дале су истакнуте представнике, хоћу рећи главне госте на тој свадби. Сматрам да то заслужује да уђе у новине, јер догађај је реткост не само у Глибовцу, већ и шире.

Кум, старојко и војвода више  нису међу живима. Сви имају потомке: кћери, синове, унуке… Лоза је настављена мада то нису тако велике фамилије какве су некада биле. Стевановићи, чије су куће у центру Глибовца, били су најбројнији, а нешто мање има Стевановића у Горњем у Доњем крају. Међу свечарима на свадби Лазара Рајчића, најбогатији је био Живомиров прадеда, Милан, звани Госа, имао је 120 хектара земље и био велики произвођач сира. Отуда су њега и његове потомке звали Сирењари.

-Зашто су друге Стевановиће звали Магарићи, односно Кротоње – не бих знао да објасним. Напомиње Живомир, који је дуго година био секретар Месне заједнице у Глибовцу, а неко време и народни посланик у Скупштини Србије.- Нас и данас разликују по надимку и крсној слави; моји и Стевановићи у центру села славе Ђурђиц, а Стевановићи Кротоње из Доњег краја Светог Јована.

Кад се женио Лазар Рајчић, Живомиру је било 17 година. Сећа  се да је главни свирач био Миленко Цветковић. У Глибовцу су тих година постојала два оркестра: један је припадао поменутом Цветковићу, а други  Милоју Стојановићу Ловцу, који је свирао и у ансамблу Миодрага Тодоровића Крњевца.

Живомир поседује и фотографију са свадбе свог кума Лазара, сина Животе Рајчића. На њој су, у првом реду, старојков син Миша и синовац Томислав, а ту је и његова ћерка Рајна, која је била девер. У другом реду (седе) кум Душан, војвода Душан Стевановић, старосватица Косара, кума  Стевана, старојко Душан и војвода Душан. Изнад њих стоје деверуша Рајна, младенци Радмила и Лазар, послушници (акчије) и харминикаш Миленко Цветковић.

Д. Јанојлић

 

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *