INTERVJU: Dr Bogoljub Zečević, direktor Instituta za povrtarstvo

DSC05095VAŽNA JE RAVNOTEŽA

 

Doktor Bogoljub Zečević, selekcionar paprike, u zvanju višeg naučnog saradnika, posle petogodišnje pauze ponovo je na čelu Instituta za povrtarsvo. Ovaj istaknuti stručnjak, rođen u Ivanjici, pre 49. godina, u Smederevsku Palanku je došao još 1993. godine. Završio je Poljoprivredni fakultet u Zemunu, a na istom fakultetu je, potom, magistrirao i doktorirao.

Palanačke: Posle petogodišnje pauze, ponovo ste na mestu direktora ove ugledne naučne institucije. Kakvo stanje ste zatekli?

Dr Zečević: Ja sam u avgustu, od strane Vlade Republike Srbije, imenovan za direktora Instituta za povrtarstvo. Situacija koju sam zatekao bila je daleko od one kakva treba da bude u jednoj ustanovi kao što je Institut. Stanje je bilo drugačije u odnosu na ono što je godinama bila odrednica Instituta, kako u  smislu funkcionisanja naučno-istraživačke delatnosti, tako i kada je reč o drugim, stručnim aktivnostima, koje su nerazdvojni deo rada. Institut ima dugu tradiciju, i do sada je realizovao 150 sorti različitih hibrida povrća, koje su našle mesto ne samo u granicama naše zemlje, nego i znatno šire, u okruženju. Tokom proteklih meseci napravljena je celokupna analiza zatečenog stanja, uključujući i aktivnosti koje su realizovane u prethodnom periodu, i pokazalo se da su, nažalost, učinjene mnoge stvari zbog kojih Institut više nije ono što je bio, i što treba da bude.

Palanačke: Na primer?

Dr Zečević: Najpre, finansijska situacija. To je, uostalom, ono što je najznačajnije, kada se radi o poslovanju svake firme. Zatekao sam značajnu kreditsku zaduženost Instituta, a to je ono sa čim se ranije ova kuća nikada nije suočavala. Takođe, broj zaposlenih je bio mnogo veći nego pre pet godina, kada je završen moj prethodni direktorski mandat. Mogu da napravim jasno poređenje, jer sam od 2001. do 2008. takođe obavljao istu dužnost, i znam kakvo je bilo stanje kada sam 2008. otišao sa ovog mesta. Naravno, uvek neko može da kaže – sada su teža vremena. Međutim, ja nikada nisam bio pobornik takvog razmišljanja. Kao što kaže naš narod – svako vreme ima svoje breme, i to ni u kom slučaju ne može da bude opravdanje za loše poteze ili loše rezultate.

Palanačke: Posle napravljenog preseka stanja, u kom pravcu, po vašem mišljenju, treba ubuduće usmeravati delatnosti Instituta?

Dr Zečević: U današnje vreme, ukoliko nemate svoja, slobodna sredstva na raspolaganju, teško možete da očekujete da vam ta sredstva da neko sa strane. Mi smo, doduše, državna institucija, ali 90 procenata od ukupnih sredstava kojima raspolažemo zaradimo sami, na tržištu. Proteklih godina najveći broj istraživanja finansirali smo sopstvenim sredstvima. I zato je važno da u narednom periodu budemo odgovorni, da budemo svesni trenutka, da povlačimo dobro promišljene poteze.

Palanačke: Da li to podrazumeva i veći plasman proizvoda Instituta na inostrano tržište?

Dr Zečević: Inostrano tržište svakako je naša šansa. Iako tamo vlada velika konkurencija. Mi to sagledavamo na realan način, bez ikakvih nerealnih ambicija. Mislim da ono što mi imamo u svojoj ponudi može da izdrži tu tržišnu utakmicu, pre svega kada se radi o tržištima zemalja u okruženju. Mi smo i sada na inostranim tržištima prisutni, značajnom količinom semena, a potrudićemo se da povećamo broj naših sorti koje će biti registrovane za gajenje na drugim tržištima. Razume se, moramo da obogatimo naš sortiment, da naše sorte budu što prinosnije i što kvalitetnije, jer samo kvalitetom  i čistoćom semena možemo da budemo konkurentni na inostranim tržištima. Napominjem da je Institut za povrtarstvo jedina institucija u vlasništvu države koja je u ovakvom obimu prisutna na tržištu. Konkurenti su, uglavnom, preduzeća koja počivaju na privatnoim kapitalu.

Palanačke: Kako stoji sa finansiranjem naučno-istraživačkih poslova?

2Dr Zečević: Mi radimo i na svojim, samostalnim projektima, a uzimamo učešće i u projektima koje je raspisalo Ministarsvo za nauku u Vladi Republike Srbije. Do deset procenata prihoda je na bazi pomenutih projekata, koje finansira nadležno ministarstvo. Pomenuti projekti čine da Institut ima status referentne istraživačke institucije. Takođe, učestvovali smo i u nekim međunarodnim projektima, a intenzivno radimo na tome da se uključimo u nove istraživačke projekte na međunarodnom nivou, jer bi to poboljšalo kvalitet istraživanja u Institutu.

Palanačke: Značajan je dakle i istraživački segment rada Instituta, i tržišno poslovanje ove institucije. Imajući u vidu da se najavljuju nova zakonska rešenja, kakva je vaša projekcija položaja Instituta za povrtarstvo u budućnosti?

Dr Zečević: Teško je odgovoriti na to pitanje. Mi bismo, naravno, voleli da se tu stvari što pre definišu. Ali, na to mi ne možemo direktno da utičemo, jer naš osnivač je država. Mnogo toga se više ne može organizovati na način na kakav je bilo regulisano u prošlosti. Mislim da je i u ovoj oblasti došlo vreme za nova rešenja. Mi smo jedan od retkih instituta iz oblasti poljoprivrednog istraživanja koji je uspeo da opstane. Zahvaljujući, pre svega, prihodima od prodaje semenske robe na tržištu. Da toga nije bilo, plašim se da bismo prošli kao neke druge, slične institucije, koje su izgubile status instituta. Mi smo, da vas podsetim, dugo bili sastavni deo Instituta za istraživanja u poljoprivredi „Srbija“, kao jedan od osam centara.  Mnogi od ovih centara, za razliku od nas, nisu mogli da izdrže tržište uslove, da se prilagode zahtevima tržišta. Da se nismo odvojili u samostalni institut, oni bi nas verovatno povukli, pa bismo i mi danas bili u sličnoj situaciji. Dakle, da sada konkretno odgovorim na vaše pitanje, rešenje je u ravnoteži istraživačke delatnosti i tržišnog plasmana. Važna je ravnoteža, i to nas je održalo: važno je rezultate naučnog istraživanja pretočiti u proizvod koji će ostvariti zaradu na tržištu.

 

V.Đ.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *