Razvoj elektromotornih vozova i srpske industrije: KAKVA DRŽAVA TAKVA I ŽELEZNICA

19037934324df74f7a74ab6104973465_orig-U „Goši“ deceniju i po nije napravljeno novo putničko šinsko vozilo, vagon, voz, tramvaj…

 

Sve do 2000. Godine „Goša“ HK je bio glavni oslonac za Jugoslovensku železnicu u proizvodnji i razvoju svih vrsta putničkih kola, sa i bez klime, kola za spavanje, salona vrhunskog dizajna,  za brzine od 160 i 200 km/čas. Šinobusi, i jedan vrlo uspešni razvoj elektromotornog voza (EMV), imali su značajni doprinos u prevozu putnika. Tehničke performanse ovih proizvoda su bile ravne dostignućima evropskih železnica. U jednom nemačkom železničkom časopisu, ’80-ih godina prošlog veka pozicionirana je ova fabrika, kao šesta kompanija u Evropi prema tehnoekonomskoj snazi i razvoju.

Hiljade proizvedenih vagona, su lepa sećanja na vreme pre sankcija UN, borbe i bombardovanja, rehabilitacije uništenih resursa, privatizacije… Gubitak svetskog, i domaćeg tržišta, su doveli fabriku „Goša“ u nezavidan položaj. Železnica Srbije (ŽS) iz godine u godinu ima poslovne i razvojne minuse, što je izazvalo potpunu neuposlenost i pad konkurentnosti preduzeća, koja su je pratila. Šest srpskih fabrika sa preko 7.000 uposlenih, perjanice industrije Srbije, ostale su bez posla, razvoja, bez misije i zaštite, na milost i nemilost menadžerima svih profila, sa stotinama inženjera spremnih za železničke  projekte.

U „Goši“ deceniju i po nije napravljeno novo putničko šinsko vozilo, vagon, voz, tramvaj… Istovremeno, novi vlasnik „Goše“, ŽOS Slovačka, u Smederevskoj Palanci je otvorio petu srpsku fabriku iz programa teretnih vagona!? Raspoloživi posao na tržištu kapacitivno ne pokriva samo jednu fabriku. Aktivnosti u „Goši“ su u tempu hibernacije. Ipak, našla su se sredstva za  ŽS i GSP uz asistenciju države i uvezli su EMV, DMV tramvaje sa velikim tehničkim problemima, koji su mesecima beskorisno stajali van upotrebe.

„Goša“ je 2000. Godine za ŽS proizveo 23 putničkih kola tipa Z1, prvog i drugog razreda (At, Bt) sa WR restoranima. To su najsavremenija kola, klimatizovana i sa ostalim atributima konfora, za brzine 200 km/čas. uz sve UIC ateste. Dakle, već 15 godina ŽS ima kola za  brzine od 200 km/čas ali nema takvu prugu.

photo-37Inicijativa naše Vlade je prihvaćena od strane kineskog Premijera na samitu 16. decembra prošle godine u Beogradu, o izradi jedne studije izvodljivosti, projekta izgradnje železničke pruge mešovitog saobraćaja za brzine od 200 km/čas, od Beograda do Budimpešte. Kinezi su dali rok od dve godine, što je prihvaćeno i od našeg suseda. Oni žele da kupe luku Pirej i da investiraju u železničku infrastrukturu jug- srednja Evropa. Prema, informacijama iz resornog ministarstva, ova fizibiliti studija biće brzo gotova, a gradnju pruge će Kinezi otpočeti do kraja godine.

Proći će najmanje dve i po godine do završetka pruge. To je sasvim dovoljno vremena, da se pored pruge u Srbiji, projektuju i izrade prve prototipne serije EMV. Pored EMV, eto prve prilike kolima iz „Goše“ da voze projektovanom brzinom od 200km/čas.

Mogućnosti izvođenja projekata EMV u Srbiji, sagledavaju se u sledećim činjenicama:

Septembra 1997. godine potpisali su glavni menadžeri JŽTP „Beograd“ i HK „Goša“, „Protokol o namerama gradnje EMV za gradsko-prigradski saobraćaj“. Institut Saobraćajnog fakulteta u Beogradu je proračunao potrebu  EMV od 100 garnitura za narednih 10 godina. Izgradnja bi bila poverena Konzorcijumu domaćih proizvođača, naučnih instituta, banaka… Vozovi bi se gradili na osnovu prethodno izabranog savremenog inostranog rešenja, uz učešće ino-partnera putem licitacije. Ino-partner treba kroz učešće da bude spreman za transfer tehnologije od minimum 51 odsto ukupne vrednosti.

Tako je trebalo da bude, u vezi „Protokola o EMV“, ali viša sila je sprečila ovaj mogući razvoj. Svi razvojni kapaciteti, iskusni projektanti, iz ŽS, „Goše“, Saobraćajnog fakulteta, CIP su bili na vrlo visokom nivou spremnosti. Oni su kao radna grupa izradili elemente „Protokola“, tekstualni deo, dispozicije EMV sa baznim tehničkim opisom.

foto2-Na sajmu u Zagrebu je bila izložena jedna od dve četvorodelne garniture projektovane i izrađene u „Goši“, od ugovorenih 18 garnitura EMV. Nažalost, ovaj projekat evropske provenijencije, nije doživeo serijsku proizvodnju. ŽS „nije imala“ kreditora , a potpomognuta menadžmentom iz „Goše“, brzo su se dogovorili da zbog svojih parikularnih interesa uvezu gomilu EMV iz Rige „orače pruge“. Tako je čuveni EMV „ Šumadijski vihor“ umesto dobiti proizveo velike gubitke. ŽS najavljuje novi uvoz motornih vozova…

-Šta bi to danas bio predmet projekta EMV, odnosno familije (pod)projekata EMV (DMV)?

Bazni projekat treba biti regionalni EMV za brzine 160km/čas. Istovremeno razvijati laki prigradski-gradski EMV do 120km/čas. Pod posebim uslovima raditi na projektu EMV 200 km/čas inter cita.

EMV graditi na osnovu prethodno izabranog rešenja putem licitacije. Sopstveni razvoj traži vreme i novac. Za to treba potražiti rešenje preko kompanija, koje prodaju važnu voznu opremu i zbog njenog plasmana spremne su na prodaju u većem obimu know how.

Kod lakog prigradskog, najbrojnijeg u proizvodnji, odnos domaće pameti prema stranoj bi bio visok u korist domaćeg proizvođača. Ovi, EMV 120 su veoma korisni za privredu, ekologiju, optimalizaciju saobraćaja svojim modularnim sastavima, gde se efikasnost u saobraćaju maksimizira.

Gradski EMV za sada odlaže metro u Beogradu, a kasnije mogu i moraju imati sinergetsko dejstvo. Nije mali broj stručnih institucija, koji tvrde da je površinska železnica u današnjim uslovima isplativija i efikasnija još nekoliko godina. Pre početka ulaganja u metro napraviti uporednu studiju sa površinskom železnicom, inkorporiranom u sve vidove transporta i gradske tokove (aerodrom, železnice, luke, kontejnerske terminale), koji danju prevozi putnike a noću vrši snabdevanje urbanih centara. Završetak Železničkog čvora Beograda, sa novoprojektovanim prugama, ekonomski bi bio neuporedivo efikasniji od metroa. Dobro bi bilo da se gradski EMV uključi u saobraćaj projekta ,,Beograd na vodi“, sa planom za kasniji metro!? Kroz razvoj EMV digao bi se nivo tehnologije srpske industrije u  gradnji železničkih objekata, pa i metroa…

Za inter city EMV 200km/čas odnos prema izabranom partneru bi bio prema dogovoru, ali prvi i poslednji bi morao da se uradi u Srbiji. Ko ima regionalni voz, na korak je do super brzog.

EMV200, 120 i DMV120 su plod koncentrične divrezifikacije programa EMV160, standardizacija i specijalizacija nosećih modula kola bi skratila vreme projektovanja i pojeftinila proizvodnju većim serijama.

Kako izvesti ove projekte EMV?

Paralelno sa projektom izvodljivosti, a prema novoj podeli ŽS na AD, treba brzo da se uradi konceptivni projekat. Potražiti u Srbiji preduzeće koje će biti nosilac ukupnog posla, uz asistenciju ŽS. Ako to nije ŽOS „GOŠA“, naći alternativno rešenje. Reotkup fabrike od ŽOS je realna opcija.

Formirati Konzorcijum koji će napisati pismo od ŽS, lično Premijeru, o namerama, i tražiti podršku Vlade za najsloženiji projekat rađen u Srbiji iz ove oblasti. Podršku, koju imaju projekti najvišeg ranga u Srbiji, kao na primer ,,Beograd na vodi“ ili kao što je imao „Vukov spomenik“ ili će je imati gradnja predmetne pruge, jer je zaslužuje svojim širokim spektrom korisnih dejstava. Upoznati sa akcijom Privrednu komoru, banke, domaće i strane. Katedra MF za železničko mašinstvo na BU, sa velikim iskustvom na tipskim ispitivanjima u novogradnji, spremna je za projekte EMV. Saobraćajni fakultet ima rešenja koja treba inovirati. ETF po prirodi stvari u mnogim železničkim poslovima. CIP i drugi instituti su značajni nosioci poslova… Stotine inženjera koji preferiraju ovu tehniku sa ogromnim iskustvom, ne rade… Okupiti ih preko poziva javnih glasila na anketu. Vrednost jednog EMV je više miliona dolara. Nosilac posla bio bi iz Srbije. Veliki udeo bi nosila srpska preduzeća. Delovi i materijal kao supstanca vagona su vrlo sofisticirana roba kao i sam proizvod. Ulaze nove tehnologije, legirani limovi iz Železare SD (za noseću strukturu umesto Al), kablovi, hemija, minimum 70 odsto srpski ekološki proizvod. To bi bio najsloženiji proizvod kod nas i jeftiniji minimum 20 odsto od uvoznog.

foto1Konsultovati zemlje regiona o zajedničkom projektu, pre svega RS, CG, MKD. Zajedno smo jači, dobili bi bolje ekonomske uslove, kao i resurse koje nemamo, MZT kočnica, aluminijum, čelik…, fondove…

Jedina šansa da razvoj EMV uspe, je, da ga prihvati ŽS (Holding i „Srbija voz“) sebe radi, uz uslove koje traži, jer u državi nema više pojedinačnog privrednog subjekta spremnog za ovakav projekat. Pre svega nema iskusnih projektanata u jednom preduzeću, ali ih ima dislociranih, koji bi se rado uključili. „GOŠA“ je fabrika za koju se može reći da ima sve proizvodne uslove za izradu EMV. Jedna  blic SWOT analiza bi ukazala, ko treba da radi EMV. Ministarstvo saobraćaja ima odlučujuću reč.

Iskustva nam govore da se familija EMV može za 15 meseci kroz kooperativni odnos sa ino-partnerom isprojektovati, što obezbeđuje završetak prvih serija usaglašenih sa  završetkom pruge. EMV120 znatno ranije.

Ovo je poslednja prilika za nas. To je projekat srpske industrije, multidisciplinaran, sofisticiran, trajan sa neprekidnom razvojnom dimenzijom, i moguć je samo kao prvorazredni projekat države!!!

Pozitivni signali koji stižu od kineskog Premijera o politici Srbije i njihovoj velikoj želji za proširenjem tržišta na Evropu treba iskoristiti. Na putu smo im, i treba valorizovati geografski potencijal koji imamo.

 

Tomislav Krstić

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *