Љубивоје Миљковић (1950. – 2015.): БИО ЈЕ ГЛУМАЦ, ПИСАЦ, СЛИКАР, НОВИНАР И МНОГО ШТА ДРУГО
Иако сам знао да је веома болестан, вест о Љубиној смрти ме је погодила. Од данас је паланачка уметност сиромашнија за једну маркантну личност раскошног и свестраног талента. Био је глумац, писац, сликар, новинар и много шта друго.
Памтим га у пуној снази. Имао сам част да сарађујемо у многим пројектима. Волео је позориште целим својим бићем, писао је текстове за представе, режирао на дечјој сцени и играо у многим култним представама постављајући границе уметничког умећа. Са многим оствареним улогама он је једноставно легенда. Успевао је да од уметности створи живот, а од живота уметност.
Љуба је умео да од најмање улоге направи велику, а сваку велику да одигра као да је само за њега написана. Присетимо се само његовог Обрада Срећковића у „Српској драми“ Синише Ковачевића, као несрећног оца који тумара по ратиштима тражећи своје најмилије. За ту улогу награђен је и највећим аматерским признањем на даскама које живот значе, „Златном маском“.
Завршио се један богат живот, по много чему изузетан, и све што је урадио остаће иза њега. Памтиће га Паланчани јер такви трагови остају заувек.
Мислим да је крај сезоне време када одлазе глумци. То је сезона одлажења са овог света. Али, нажалост Љуба није сачекао крај сезоне. Отишао је раније његовом непресушном болу, непрежаљеном Неши и плејади паланачких глумаца која нас је свих ових година напустила и преселила се у царство небеско. Оно што је драгоцено, то је да сви они остају у нашим срцима.
Тома Митровић
ZVALI SU GA ZIKA BOG A ON JE POMAGAO U IME BOGA.