Marija Lokosova, najmlađi učesnik „Vidovdanskih naučnih susreta“: MI SMO NARODI TRAGIČNE ISTORIJE

Marija Lokosova intrevjuMarija Lokosova ima samo 24 godine. U rekordnom roku je diplomirala a zatim i magistrirala filozofiju na Univerzitu Lomonosov, a skup u Smederevskoj Palanci je prvi međunardni seminar na kome je učestvovala. Na marginama seminara „Religija i nasilje“, iskoristili smo priliku da sa njom napravimo intervju.

Palanačke: Dolazite iz drugačijeg akademskog okruženja, i zato moram da Vas pitam – kako je vrednovana nauka u Rusiji. Da li je poziv filozofa privlačan za mlade?

Lokosova: Postoji interesovanje za studije filozofije, ali to ne znači da biti filozof znači imati zaposlenje. Sa druge strane, posle događaja u Ukrajini, plate u akademskoj zajednici su zamrznute, a istovremeno su višestruko porasle cene. U zavisnosti od toga gde radi i kavu titulu poseduje, plata zaposlenog na Lomonosovu kreće se u rasponu od 75 hiljada do samo 20 hiljada rubalja (u dinarima: od 150.000 do 40.000 dinara), a Moskva je jedan od najskupljih gradova u svetu. Sa druge strane, u Moskvi su dostupne odlično opremljene biblioteke, knjige su relativno jeftine, a na univerzitetima se stalno organizuju gostovanja uglednih profesora iz celog sveta.

Palanačke: Moskva spada u one gradove koje opisuju poznata književna dela. Osećate li taj „teret istorije“?

Lokosova: Ja stanujem u neposrednoj blizini mesta gde prolazi onaj zloglasni tramvaj, u romanu „Majstor i Margarita“. Toga se setim svaki put kada na tom mestu prelazim ulicu. Šalim se. Moskva je veoma veliki grad, a u takvim gradovima ljudi su previše zauzeti svojim poslovima da bi razmišljali o tom bremenu tradicije. Moskva daleko više obuzima kada je pitanju umetnost, kultura. Teško vam je da ne odete na neku predstavu, u operu, da ne posetite neku izložbu, a svakoga dana nude se novi sadržaji. Turiste uglavnom impresioniraju stara zdanja, Crkva Vasilija Blaženog, Kremlj, Crveni trg… Moskovljani su željni novih sadržaja, a ustanove kulture, na sreću, udovoljavaju ovom zahtevu.

Palanačke: Mi smo mali narod, i zato moram da Vas pitam – kakav je utisak na Vas ostavila Srbija?

Lokosova: U Srbiji sam prvi put. Moj prvi utisak je da je ovo prelepa zemlja. Veoma čista i dobro uređena. U ruskim gradovima, veličine Smederevske Palanke, na primer, nema takve raznovrsnosti u arhitekturi. Tamo su uglavnom drvene kuće ili tipski zidane zgrade. Zadivljena sam Hramom Svetog Preobraženja Gospodnjeg. To je u arhitektonskom smislu veoma neobična crkva. U Beogradu me je ostavio bez reči Hram Svetog Save. Rekla bih da je prostraniji od Hrama Hrista Spasitelja u Moskvi. Isto tako, na mene su utisak ostavili vaši putevi.

Palanačke: Putevi?

Lokosova: Da. U Rusiji, osim u moskovskom području i podmoskovlju, nemate tako kvalitetne puteve. Stiče se utisak da se ovde putevi redovno održavaju. Ali, da nastavim o svojim utiscima. Divno je o ovo vaše jezero. Svi smo se kupali juče.

Palanačke: Juče je bio svež dan, zar vam nije bilo hladno?

Lokosova: Ni slučajno. Temperatura vode je 18 stepeni, to je taman za kupanje.

Palanačke: A Srbi?

Lokosova: Svesna sam da će ovo da zvuči stereotipno, ali, ja istinu govorim, Vi ste divan, ljubazan, izdržljiv i lukav narod. Za svako je poštovanje to što ste preživeli proteklih nekoliko decenija. I inače, vaša je istorija prepuna velikih iskušenja. Baš kao i naša. Mi smo narodi tragične istorije. I mislim da nas to najviše čini bliskim. Svi su ovde veoma ljubazni. Dobili smo i na poklon, čini mi se, više knjiga nego što ćemo moći da ponesemo. Upravo danas, predsednik Skupštine vašeg grada, gospodin Đurić, darovao nam je šest knjiga. Mi dosta razumemo kada čitamo ćirilični tekst na srpskom. Osim knjiga, u Moskvu nosimo i vašu rakiju. Dunju. Rekli su nam da se bez toga ne vraćamo.

 

V. Đ.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *