April pod Akropoljem

PrintKao što napisah u jednom od prethodnih tekstova, neprestano ponavljanje laži je najuspešniji politički patent u aktuelnom političkom trenutku Srbije. Uz to, krucijalno važno je da laž bude baš onakva kakvu vole da čuju uši prosečnog građanina-glasača. Odnosno, da bude dobra vest.

Tu veštinu do samog vrhunca usavršio je On i ja mu se, zbog toga, divim. On je pronašao usku stazu do srca nacije i po njoj maršira ubedljivije nego iko – još od vremena Baba Julinog muža.

Osećam stid zbog svega što sam, u nekom drugom kontekstu, ikada ranije, napisao o Njemu, i spreman sam na pokajanje.

Neka mi se jasno kaže koliko treba da ne piškim – ne jedem – i ne gledam omiljenu seriju, koliko da ćutim da bih anulirao sve pogrešno što sam govorio, a čime da se i, preko toga, sam kaznim? Treba li, a hoću ako je i to dokaz mog preobražaja, da ustanem i stojim mirno kada god se na ekranu pojavi On?

Hoću i to!

Pa valjda je bolje da napredujem nego da pametujem.

Bolje da slušam nego da razmišljam.

Evo, i zaboraviću sve što znam.

Šta će mi znanje kada On sve zna!

***

Elem…

Iz objektivnih razloga nisam prisustvovao poslednjoj sednici palanačke Skupštine, ali sam nekoliko puta u redakciji gledao snimak najzanimljivijih delova tog zasedanja.

Posebno, baš onaj deo u kome odbornik Đorđe Majstorović, obaveštava javnost da je isključen iz Srpske napredne stranke i da će ubuduće nastupati samostalno, a potom i njegov dijalog sa  dojučerašnjim kolegom odbornikom SNS-a, izvesnim Markom Vemićem, koga, iskreno, do sada nisam primetio za govornicom u radu ovog saziva Skupštine.

Svi koji su pratili, makar i površno, dosadašnje sednice, morali su da primete da je uz dr Boška Vojnovića i Radoslava Simića, Đorđe Majstorović bio najglasniji kritičar rada lokalne vlasti, zapravo najaktivniji odbornik stranke iz koje je isključen, uz obrazloženje, kako reče taj Vemić, da je zastupao lične interese.

Ružno, tužno i, pre svega, netačno od strane odbornika Vemića, ali, isto piše i u zvaničnom obrazloženju za isključenje Majstorovića koje je potpisao predsednik Izvršnog odbora te partije…, pa onda ne čudi i takav komentar lokalnog aktiviste.

Zapravo, „videla žaba da se konj potkiva pa i ona podigla nogu“.

No, radi istine, dodaću reč više: možete političkom angažmanu Đorđa Majstorovića zameriti što šta…, lično, nisam bio „na liniji“ većine njegovih diskusija na sednicama Skupštine, često nisam ni razumeo šta je imao nameru da kaže urlajući u mikrofon koji, mu, onako grlatom, zapravo i nije bio potreban…, ali da je zastupao lične interese, što će reći šićario, lovio u mutnom, okoristio se… To nikada.

Poznajem čoveka – oduvek. Ne družimo se, ali smo drugari. Sugrađani.

Vredan je, prostodušan, prepošten, dobričina, uvek spreman da pomogne.

Da me je pitao, a nije, rekao bih mu da se ne dotiče politike, ali eto…

Zanele su ga (lažne) dobre vesti, ponavljane do besvesti.

Pretpostavljam i da je bio ljut na mnoge prethodne režime koji nisu uspeli, što iz objektivnih ili subjektivnih razloga, da život u Srbiji unaprede.

Uhvatio se za jedinu, tada dostupnu i vešto presvučenu, „slamku spasa“.

On mu se ušetao u glavu i tu zaživeo.

Nije mi teško da razumem Đorđa Majstorovića i mnoge druge koji su Mu poverovali. Svi mi, ponekad, upadnemo u sličnu zamku – živimo u svakojakim zabludama.

Ali ne mogu i neću da razumem gnjide bez pozitivne prošlosti, koje bi zgazile sve samo da se domognu svog malog plena.

Neću i ne mogu da pristanem da nam pokolenja odrastaju okružena gmizavcima i nesposobnim poltronima kojima je sveta samo sopstvena korist i ne prezaju ni od čega da je ostvare.

Užasava me da gledam i slušam koliko može čovek da se ponizi i da za to dobije gromoglasan aplauz 150 i kusur – izabranih.

***

Naravno – ne, nisam se preobrazio, i neću da zaboravim sve ono što znam. Mnogo je borbe, smeha i suza, u toj „torbi“ koju svuda sa sobom nosim.

Bio mi je samo preko potreban jedan literarni – ricinus.

Na kraju, mogla bi to biti i mala prolećna šala na sopstveni račun.

Razumećete: budio sam se ovog aprila pod Akropoljem.

Tamo gde se živi od istorije, sunca i talasa.

Tamo gde je Siriza.

I dalje sam u Ciprasovom komšiluku, u čudesnom stanu divnih prijatelja.

Još se nisam vratio.

 

 

 

 

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *