Oružje propuštenih prilika

Mržnja lako postaje oružje propuštenih prilika. Za njom posežu gubitnici, a posebno oni koji su lično doprineli svom gubitku i zato ostali uskraćeni za sve ono što su mislili da im pripada. Tada, u takvim situacijama, mržnja dostiže vrhunac.

Tako je u svakodnevnom životu običnih ljudi. Sa puno strasti mrze se bivši prijatelji, ljubavnici, saborci na mnogim životnim frontovima. U politici, na primer…

Naročito u politici.

Prosto je neshvatljivo koliko se mrze i međusobno napadaju bivši supartijaši i istomišljenici kada, zbog sopstvenih životnih potreba, takozvanih „ličnih interesa“, promene „političko odelo“.

Iako smatram da je demokratija poguban sistem (posebno u ekonomski manje razvijenim državama) jer afirmiše PROSEČNOST, odnosno intelektualno-obrazovno-kulturno-vaspitni nivo glasačke većine, i nije ogledalo elite koja bi morala da ima vodeću ulogu u svakom društvu, podržavam mišljenje da narod nikada nije kriv za svoj izbor jer „isto se istom raduje“ i „svako veruje u ono što razume“, pa tako i najveći broj birača glasa za slične sebi.

I uvek se tužno nasmešim kada sa „novim“ poverenjem zaokružuju „taze preletača“, u isto vreme kritikujući i ocenjujući kao apokaliptično ono što su radili njegovi dojučerašnji partijski drugari, čemu je baš on zdušno doprinosio.

Da zaista, biće to kampanja najagresivnije mržnje – prvo je što sam pomislio imajući u vidu predstojeće vanredne lokalne izbore u Smederevskoj Palanci, gradu koji je i bog zaboravio, a vrhovna vlast ga se setila tek kada je „pala“ demokratija i uvedena „Prinudna uprava“.

Biće to nadmetanje u pravovernosti i poštenju bivših ONIH koji su u međuvremenu postali OVI, i obrnuto, koji mnogo znaju jedni o drugima i snažno se mrze.

Biće to prepucavanje „lopova“, „budala“, „alkosa“, „glupana“, „nesposobnih“… kako nazivaju jedni druge, ali i osuđivanih kriminalaca, kockara, đilkoša, lezilebovića, prostaka i ni po čemu značajnih građana malog grada na Jasenici.

Svakako, među svima njima naći će se i jedan broj obrazovanih, vrednih i sposobnih ljudi sa iskrenim namerama da pokušaju da doprinesu napretku sredine u kojoj žive – posle mnogo godina, od kojih je svaka naredna bila lošija od prethodne.

Skoro sve te godine obeležili su lokalni političari, različitih stranačkih boja, okupljeni pod plaštom demokratskih institucija, permanentno potvrđujući da ne znaju šta će sa gradom u kome su se, tako pogubno po njegove žitelje, bahatili i igrali vlastodržaca.

U aktuelnoj palanačkoj političkoj realnosti, uvođenje „Prinudne uprave“, tog svojevrsnog nokauta demokratije, pokazalo je put kojim se može u bolji život. Neophodno je da što manje političara učestvuje u vršenju vlasti (da bude blizu budžeta), pa tako danas ovom opštinom – umesto 49 odbornika, 11 članova Opštinskog veća i partijskih lidera – upravlja PET članova „Prinudne uprave“, zapravo TRI, ili najtačnije JEDAN uz potpunu podršku „više sile“ koja se u ovom slučaju zove „koordinacija iz vrha“.

Na ovaj način eliminisano je zadovoljavanje „i kurte i murte“ zarad opstanka vlasti.

Konačno, palanački nož i pogača našli su se na jednom stolu i uspostavljen je sistem u kome je sama vlast mnogo jeftinija, a to je u proteklih nekoliko meseci donelo mnogo veća ulaganja u infrastrukturu i primarne potrebe građana.

Ali „Prinudna uprava“, kao kazna samozaljubljenim političarima i najbolja opcija za građane, na žalost ograničenog je roka trajanja. Veoma brzo Palančani će ponovo biti pod okupacijom demokratski izabrane vlasti, a razni prateći paraziti sešće u fotelje i foteljice.

Da, odlučiće tako glasači koji će i ovoga puta, umesto za opšte dobro, glasati za sebe – za mrvu nečega što misle da će dobiti ako pobedi „njihov čovek“.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *