„Svako veruje u ono što razume“

PrintJedan od najvećih modernih mislilaca, radikalni filozof-pesnik, Fridrih Vilhelm Niče, tvrdio je, svojevremeno, da „ne postoji istina, već postoje samo tumačenja“.

Veliki pisac, političar, pesnik, naučnik i filozof, Johan Volfgang fon Gete,  napisao je „svako veruje u ono što razume“.

Tako malo reči – za sva vremena.

Izgleda da baš u „tom grmu leži zec“ i dvadesetčetvorogodišnje višestranačke agonije u Srbiji.

Takozvana, vladavina naroda omogućila je da o vlasti i vođama odlučuje kvantitet, a ne kvalitet.

Kako, u tom kontekstu, razumeti Geteovu ili Ničeovu misao?

Na primer, vozač kamiona, zidar ili vulkanizer sa jedne, i književnik, učitelj ili programer sa druge strane, ne doživljavaju na isti način određene životne situacije i okolnosti.

Ono što je za kamiondžiju usputna stanica ili odmorište, za književnika bi mogla biti prirodna lepota ili inspiracija.

Ono što vulkanizer zove rupom za učitelja bi mogao biti pogled ili dubina.

Sfere interesovanja, obim znanja i obrazovanja, životne potrebe i navike prosečnog kamiondžije, sa izuzetkom specifičnosti „užitaka“ koje konzumiraju u drumskim kafanama, na neki način su u jednakosti sa istim takvim osobinama prilično širokih slojeva društva.

Zapravo, oni, po definiciji, predstavljaju sinonim za većinsko mišljenje.

Uz to, stravično „odjekuje“ i podatak da je na poslednjim Vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji pravo glasa imalo nešto preko 2,5 miliona nepismenih ili polupismenih građana. Radi se o ljudima bez osnovne škole, ili samo sa završenim tim stepenom obrazovanja.

Kada ovo shvatimo nikada više nećemo biti bolno razočarani drugačijim, ili sa naše tačke gledišta „pogrešnim“, političkim izborom od strane društvene većine.

Imajući u vidu ovakve stavove, a u skladu sa pomenutom Geteovom mudrošću, ni naša očekivanja, posle bilo kojih izbora, ne bi trebala da budu nerealna.

Ako ovim konstatacijama dodamo i stih „najbolje pevaju zablude“ ili narodnu mudrost „isto se istom raduje“, eto odgovora na pitanje svih pitanja srpske demokratije i višestranačja: Kada će nam biti bolje?

To je temelj društvenog sistema u kome živimo, a sve ostalo je splet različitih individualnih interesa.

Interesi doprinose i da se često, „na istoj strani barikade“, nađu predstavnici potpuno različitih društvenih slojeva, nivoa obrazovanja ili koeficienta inteligencije.

Dominantnost ličnog interesa potpuno jasno je vidljiva na društveno-političkoj sceni u Srbiji.

Ta epidemija, uzrokovana opasnim virusom poznatim pod nazivom „višepartizam – bolje ja nego ti“ traje već isuviše dugo, pa je stekla imunitet na sve poznate „lekove“.

Ustaljeni kliše „kalif umesto kalifa“, u našem narodu poznatiji kao „sjaše Kurta da uzjaše Murta“, na najodgovornija mesta u državi dovodi nam, uglavnom, Iznogud-e (Is no good).

Eto, to su „slike“ višedecenijske vladavine raznih političkih grupacija na ovim prostorima.

Događalo se, da se kroz kukolj probije i koji klas žita, ali to su „izuzeci, a ne pravila“.

Izlaz iz takve situacije „demokratskim sredstvima“ – nije moguć.

Ali zato sigurno, na određeni rok, pomaže, „kuka i motika“.

Aleksandar Makedonski je, davne trista dvadeset i neke godine pre nove ere, Gordijev čvor „odvezao“ mačem, a ne „noktima“.

Naziv za takav čin, u ovom našem vremenu, mogao bi biti revolucija.

Petog ili nekog drugog oktobra, novembra, decembra…, ove ili bilo koje godine…, odlučite sami.

Ja bih, ipak, radije u dobrovoljno izgnanstvo, u neke toplije krajeve.

Svojih, minulih, par revolucija poneću sa sobom – za uspomenu.

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *