Imati ili biti?

DSC_6625Prateći formulu modernog sveta – jesam, ono što imam, postavlja se pitanje ko smo mi? Ako nemamo Kosovo i Metohiju, Stefana Nemanju, Miloša Obilića, pa sve do Njegoša ili Tesle i Andrića, ko smo onda mi?

 

Naziv knjige Erika Froma koji je poslužio i za naslov ovog teksta predstavlja suštinsko pitanje čovekove egzistencije. Izabrati jedan od dva ponuđena pute ne isključuje onaj drugi, ali svakako da upravlja put života jednog čoveka, pa i čitave nacije. Da li je Srbiji i njenim budućim generacijama potrebna ovakva filozofsko-empirijska rasprava? Da li je ovakvo opredeljenje put ka izbavljenju jednog naroda? Imati ili biti? Naravno, danas ćemo čuti mnoge savete kako je bolje prvo imati, pa onda i biti. Na tom putu se nalazi i naša spoljna politika, ujedno naš odnos prema okupiranom Kosovu i Metohiji, pa sve do naših privatnih života i svakodnevnih problema. Čemu to vodi? Da bi imao, moraš najpre ne biti, odnosno odreći se sebe, a kasnije, kada se čovek domogne cilja treba se setiti da bude.

Pitanje Erika Froma univerzalna je misao koja svoje korene prevashodno pronalazi u istočnim civilizacijama i religijama. Počev od Svetog pisma svi budući mistici i filozofi, kako hrišćanske tako i drugih religija, videli su ovo pitanje kao kamen temeljac postojanja čoveka i izbavljenja njegove duše. Međutim, čovek, koga svakodnevno izjeda zaraza neoliberalnog društva, potrošačkog, sebičnog i oportunističkog, ideju bivstvovanja vidi kao utopiju. On je vaspitan da ukoliko „nema ništa, nije ništa“. Stoga pojam biti doživljava kao poučnu priču koju nije moguće ostvariti u praksi. No, ono što nije ostvarivo u praksi (u ovom trenutku), ne znači da nije ispravno. Još je Karl Marks govorio da „što manje jesi, to manje ispoljavaš svoj život – što više imaš, to je tvoj život otuđeniji.“ Ovoga smo svi svesni, jer je otuđenost postala posledica traganja za imanjem, iako je ono zauvek nedostižno. On dalje predlaže da „budemo mnogo, a ne da imamo mnogo“. Veliki evropski pisac Peter Handke kaže da se gadi na pomisao da „ima“ nešto, da ga na istu pomisao „spopada osećaj neprijatnosti, čak samrtne jeze – iz koje me spasava, međutim, prazna naredna udolina: samo da je vidim, samo da je gledam ne želeći da je posedujem“. Jedna od najvećih ličnosti naše novije istorije, patrijarh Pavle govorio je, u duhu pređašnjih stavova, da budemo ljudi. I to ne samo ljudi kao opšta kategorija, nego ljudi, odnosno čovek, koji se „bogati u Boga“ a ne onaj koji „sebi teče blago“, kako kaže jevanđelska poruka (Lk, 12, 16 – 21).

imati_daliSkup pojedinaca čini jedan narod ili društvo, koje takođe kao zajednica ima svoje pravo na odluku imati ili biti? Ona ima pravo na teži ili lakši put: kroz iglene uši ili širok i prohodan pravac? Svedoci smo svakodnevne mantre da treba najpre „stati na svoje noge“, ojačati ekonomski, steći povoljnu poziciju u svetu, pa tek onda setiti se Kosova i Metohije, Republike Srpkse, svojih velikana, Srba u Hrvatskoj, Crnoj Gori…Da li se, na putu ka Evropskoj uniji, računa i ko zapravo ulazi u pomenutu zajednicu? Kako se zove taj narod, i koje vrednosti on baštini? Jer, prateći formulu modernog sveta – jesam, ono što imam, postavlja se pitanje ko smo mi? Ako nemamo Kosovo i Metohiju, Stefana Nemanju, Miloša Obilića, pa sve do Njegoša ili Tesle i Andrića, ko smo onda mi? Jesmo li samo novi registarski broj EU – e, kako je svojevremeno opisivao Matija Bećković? Pa čak i kada je „nova realnost“ argument onih koji nas toliko žele u svojoj zajednici, ne treba odustati od pitanja – imati ili biti. Čak i kada se sve čini besmislenim i unapred poznatim, treba sebe preispitivati i tražiti odgovor. Ovako se u svom intervju dve godine pred smrt izrazio i akademik Mihailo Đurić: „Ako je sve već odavno i određeno i odlučeno, tako da se danas samo nužno dovršava ono što je jednom krenulo nepobitnim pravcem, može li se uopšte činiti nešto drugo nego skrušeno povijati glava pred neumitnim i oplakivati propušteno? Jedini dostojan odgovor na to preteško pitanje glasi: naravno da je mogućno, ako ne i preko potrebno, činiti nešto tome suprotno. Ništa nije konačno izgubljeno sve dok smo uistinu budno svesni svog dičkog srpskog korena, drevnog grčkog zavičaja i opštečovečanskog evropskog opredeljenja.“

Biti (Srbin) danas nije lako. Ne mislim samo materijalno, kao odraz sveopšteg siromaštva. Tako je i kada se o nama govori u UN, tako je u Briselu, tako je i mnogim ljudima u rasejanju, bilo da tamo žive ili putuju. Šta nam je činiti? Da li imati ili biti? Da li reći –  ja jesam ili ja imam? Jer, ono što imam mogu i da izgubim, ali ono što jesam ostaje zauvek!

 

Stevan Martinović, direktor Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci

(Tekst prvobitno objavljen na sajtu Srpskog akademskog kruga www.akademskikrug.rs)

You may also like...

1 Response

  1. Istinsko zadovoljstvo je naići na ovakav tekst. Kao levičar, oduševljen sam da su ne samo citirani, nego i sasvim adekvatno citirani From i Marks, baš kao i Mihailo Đurić – čiji život i rad predstavljaju istinsku paradigmu filozofske aktualnosti.
    Odnos između „imati“ i „biti“, Martinović interpretira iz pomoć pojmovne distinkcije, koju možemo da razumemo i kao relaciju „jeste“ – „treba da (bude)“. Egzistencija, kao eminentno ljudsko svojstvo, po tome se i razlikuje od primata esencijalnosti u prirodi, jer u ljudskom postojanju delovanje nije određeno nekom ispostavljenom biti. U istoriskom smislu, nadilaženje okvira i takozvanih „istoriskih nužnosti“ je preduslov ne samo suvereniteta nego i autonomije neke nacije. U tom smislu, borba za Kosovo, za nacionalni integritet – u stvari je borba za slobodu, kao neuslovljenost i nefundiranost tokom stvari, diktatom moćnih sila i apologijom kapitulanstva prema njima.
    Martinovićev tekst pokazuje kako se kritičke pozicije levice i desnice, kada je reč o prokazivanju dijaboličkih posledica novog svetskog poretka, mogu saglasiti, ili barem stupiti u plodotvoran dijalog.
    A redakciju „Palanačkih“ pohvaljujemo zbog objavljivanja ovog odličnog eseja.
    Vladimir Đurđević

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *