Reagovanje: O OTVORENOM PISMU I PODRAZUMEVANIM VREDNOSTIMA

vladimir-300x241Komentarišući „Otvoreno pismo“ upućeno Dejanu Crnomarkoviću, neću ni reči o onanisanju, preranoj ili nekontrolisanoj ejakulaciji i sličnim stvarima. Ja sam čovek u godinama, i to, na žalost, više  nisu teme o kojima uverljivo mogu da govorim.

Nemam nameru, takođe, da ikoga branim. Crnomarković, koliko ga ja poznajem, ume to i sam.

Moja namera, takođe, nije da nipodaštavam bilo čije pravo da vatreno brani svoje stavove. Ne užasavam se psovki, ni bezobrazluka. Uostalom, nekada je samo tako moguće reflektovati zbilju. Sred vulgarne svakodnevice, pomalo je licemerno zahtevati prefinjenost i lepe manire, ne samo kada je reč o govoru (ili pisanju).

U tekstu „Otvorenog pisma“, međutim, stoji nešto o čemu moram da kažem nekoliko reči. Tamo se tvrdi da je Stranka, koju autor Pisma predstavlja, spremna da prihvati „doboronamerne savete“. Izvinite, gospodo, ali da li to znači da su „zlonamerni saveti“ nedozvoljeni? Mora li se, ne samo o vašem, nego o bilo kom političkom programu samo „doboronamerno“ misliti. Kada ja, u svojim tekstovima, koje možete okarakterisati kako god hoćete, kritikujem neoliberalizam (koji, posle prethodnih, oličava i aktuelna Vlada), ja nipošto nisam dobronamerni kritičar. Naprotiv, zlonameran sam  „do daske“, i baš me briga da li vi, ili neki drugi,to prihvatate.

Posebnu pažnju, takođe, treba obratiti na jednu gotovo neverovatnu formulaciju.  U Pismu se tvrdi da nepoćudni novinar radi na urušavanju „demokratskih i evropskih vrednosti“. Dakle, u demokratskom je  duhu, isključivo, prihvatanje samo onih vrednosti koje je neko proglasdio za pravoverne evropske tekovine? „Ko drukčije kaže, kleveće i laže“. Da li je aktuelno divljanje kapitalizma, za autora pisma, ta „evropska vrednost“? Ili je to Haški tribunal? Da li se u te vrednosti ubraja proterivanje gladnih azilanata, nametanje restriktivne ekonomske politike bivšim socijalističkim zemljama, ideja da su tržišni pricipi značajniji od sudbina ljudi koji u ime tih pricipa treba da budu proterani u bedu i siromaštvo? Ukoliko je tako, spremno priznajem da sam ja taj necivilizovani ekstremista koji se, primereno svojim skromnim sposobnostima, postojano bori protiv  podrazumevanih  „vrednosti“. Upravo iz razloga što su „podrazumevane“, prihvaćene „na prvu loptu“, bezlično obrgljene, nekritički usvojene, bespogovorno poštovane. Usotalom, sama ideja Evrope, utemeljena u tektovima pisaca i filozofa, podrazumeva emancipaciju, imperativ da se sve može dovoditi u pitanje, da nema te stvari pod kapom nebeskom koja je imuna na sumnju i preispitivanje.

Novinaru „Palanačkih“, se, takođe, zamera da se ruga „tradicionalnim vrednostima“. Ostavimo ovde po strani da li su te „tradicionalne vrednosti“, makar delimično, suprotstavljene „evropskim vrednostima“, odnosno da li se, i jedne i druge, mogu staviti u isti aksiološki bagaž. Pomenuta zamerka, u stvari, nameće mnogo zanimljivije  pitanje: O kakvim se tradicionalnim vrednostima radi? Da li je, u duhu ovog pisma, na primer, obavezujuće poštovati monarhiju, kokardu i kamu, jer ko se podsmeva ovim „tradicionalnim vrednostima našeg naroda“ – zaslužuje da bude prokazan kao narodni neprijatelj?

Da zaključimo: ukoliko autor „Otvorenog pisma“ ima pravo da se podanički klanja „evropskim“ ili „tradicionoanim vrednostima“, nije li, u ime demokratskih tekovina, koje on, kako vidimo, takođe poštuje – dopušteno da se u te vrednosti sumnja? O ruganju da i ne govorimo. Setite se one poznate sentence: smejati se sopstvenim nedostacima, najveća je vrlina civilizovanog čoveka“.

 

Vladimir Đurđević

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *