Аранђеловачка „Стварност“ издала нову књигу Драгољуба Јанојлића: ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА У СТИХУ
Аранђеловачка „Стварност“ издала је нову књигу нашег колеге, сарадника „Паланачких“, Драгољуба Јанојлића. Он је заправо сачинио зборник поезије, која је највећим делом настала током ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1918. године. Зборник „Кандила слободе“, како је насловио своју књигу, у руке читалаца стиже у години у којој је Србија обележавала век од избијања Првог светског рата.
У поговору књиге, Јанојлић пише да се ратна поезија рађала, добрим делом, у предасима великих и славних битака. Неки песмотворци су „пропевали“ тек на бојишту, а да раније нису били свесни свог песничког дара. Они су своје стихове посејали по многим часописима, најпре у оним који су излазили током ратних година, а потом и у публикацијама које су до читалаца стизале у периоду између два светска рата.
-Песме дате у овом зборнику пружају обиље информација на основу којих је могуће схватити величину српске трагедије у оба Балканска и Првом светском рату – наводи Јанојлић.-Било је песника који су детаљно описивали битке и јунаке; њихове песме су данас драгоцен извор сазнања о људима који су, надахнути патриотизмом, храбро и по цену живота бранили своју земљу.
Ове песме – предочава Драгољуб Јанојлић, откривају и оно што није увек улазило у ратне белешке: поред осталог где је кога стигао метак и где данас почивају кости јунака који су се борили за српску слободу и част. Оне демантују римску изреку „да у рату музе ћуте“. Музе српске ратне поезије оглашавале су се из ровова, са пропланака и ћувика, са тесних палуба бродова, из мемљивих кафана, са беспутица којима је у слободу и спас журио српски војник. Тако је настајала нова српска јуначка песма, која слави попришта хероизма и уздиже морал српског војника.
Зборник „Кандила слободе“ је читанка и историја у стиху са чијих страница исијава бурна историја српског народа. Рецензент проф. Зорица Грујић-Милојевић каже да обележавањем једног периода српске историје кроз зборник ратних песама, Драгољуб Јанојлић као да је осетио да време истиче, те се, за општељудско добро са посебним пијететом потрудио да забораву отргне једно поетско сведочанство, које се рађало из пепела борбе за отаџбину Србију у периоду Првог светског рата.
-Овај зборник је изузетно драгоцен доказ о једном невремену за српски народ, којем је претио заборав због незаинтересованости руководства, а стизале су новије тематике, које су бивале вечито прече, јер су се прошле истине брзо заборављале и нису истицане као нешто изузетно вредне за даљи опстанак – наглашава проф. Зорица Грујић-Милојевић.-Стога је овај зборник општељудско сведочанство оних чија су уста и мозак, у тешкој голготи, пропевали, из чијих груди су покуљали реч и осећање, а срце преточило у песму.
Рецезент даље каже:
-Ово сећање, отргнуто пред заборавом, великом љубављу, радом и трудом Драгољуба Јанојлића је оригинално, јединствено по аутентичности сведочанство, о ономе најбитнијем: шта, у пресудним тренуцима, носи људска душа? То, о чему размишља, шта осећа, шта је мотивише, чему стреми?.. . Јанојлић мукотрпно прикупља, бележи, приређује и на тај начин покушава да успостави културу сећања у српском народу… Драгољуб Јанојлић није узалуд трагао, бележио, преживљавао јер је зборником начинио јединствену КАМЕНУ КЊИГУ ПРЕДАКА, а за оне који не схватају тежину и значај сликовите истине, бојим се да Јанојлић (усуђујем се рећи) „није рођен за овај век“, него за неки други век што ће настати.
Д. Ц.