Драгана Марковић отворила излагачку сезону у Галерији модерне уметности: СВЕТЛОСТ КАО СИМБОЛ ПРОЛАЗНОСТИ

-По квалитету изложених радова њен даљи пут није тешко наслутити – истакао, отварајући изложбу, Зоран Тодоровић Тодор

 

Излагачку сезону у Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворила је Драгана Марковић, која је у Београду завршила Факултет примењених уметности и мастер студије. У Паризу, на факултету ENSAAMA, у склопу интернационалне класе на одсеку фреска/мозаик, провела је један семестар, а радове настале у главном граду Француске, ставила је на увид ликовној публици Смедеревске Паланке.

Члан Уметничког савета Галерије Славенка Чишић Урошевић рекла је да је ово прва самостална изложба Драгане Марковић у Смедеревској Паланци. О стваралаштву ове младе уметнице говорио је њен гимназијски професор и разредни старешина Зоран Тодоровић Тодор. Истакао је да му је припала пријатна дужност да отвори изложбу своје бивше ученице, које се сећа од тренутка кад је закорачила у Паланачку гимназију, па и из дана када се интензивно спремала за студије уметности.

-Посебна је драж кад се деси ситуација да сте некоме чак били и разредни старешина, а то је ниво више, скоро породични и фамилијарни, то је оно што нас прати до краја живота – казао је Тодоровић.-А што се тиче Драганиног стваралачког пута, памтим њене почетке и усхићен сам оним  што видим на овој изложби мада помно  пратим њен рад. Међутим, радови тек кад стоје на зиду добијају један посебан призвук и тон, они просто зраче са зида. Драгана је директно из Париза донела нама овај циклус Светлост и мозаик, то је сегмент њеног истраживања који се осмелила да изнесе пред публику.

-Ово све што стоји испред нас – наставио је Тодоровић – одише изузетним квалитетом; простудирано је и прорађено веома зналачки из чега се види један дуг процес истраживачког рада. Истражујући сенке и игру светлости, Драгана је  дошла до тренутка једне половине апстрактног и реалног, а колико је апстрактно толико је и реално. Уочава се зрелост, мада је Драгана млад стваралац, али пред њом је један заиста велики, дуг и  плодан  пут. Видећемо да ли ће остати да развија ову поетику, да ли ће из ове поетике храбро да изађе и нешто  друго, а ја сам увек за ону бунтовнију страну, дакле ићи и истраживати по сваку цену. Овим квалитетом и постигнутим резултатом, њен даљи пут може само да се наслути.

А  млада уметница вели да се ова серија кроз различите медије бави светлошћу као симболом пролазности, променљивости, несталности као и симболом духовних вредности.

-Полазећи од фотографија које бележе свет око мене, покушавам да, углавном неприметне, микро детаље, импресије и атмосферу, пренесем у слике, мозаике, фреске у којима је креиран нови свет – наглашава уметница. -У том свету, изблиза,  мале ствари добијају важност. Посебан изазов је изражавање контраста између теме и материјала, светлости као нечег неухватљивог, са свим финесама, и камена и бетона као трајним, статичним материјалима, тј. да у камен  унесем живот.

Драгана Марковић, пред којом се отвара изгледна стваралачка перспектива, имала је више изложби у земљи и иностранству.

Д. Јанојлић

 

 

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *