Intervju sa akademskim slikarom Stojanom Đurićem: POPUT FENIKSA

DSC05557Stojan Đurić je verovatno najpoznatiji likovni stvaralac iz ovog dela Srbije. U susednoj Velikoj Plani, u sklopu porodične kuće, nalazi se Đurićev atelje, u kome su nastala mnogobrojna dela ovog autora, rado viđenog izlagača u mnogim renomiranim galerijama. Profesionalni angažman ovog umetnika vezan je i za Smederevsku Palanku, budući da Đurić već godinama plodno sarađuje sa palanačkim Narodnim muzejom.

Stojan Đurić (1962.) Fakultet likovnih umetnosti i magistarske studije završio je u Beogradu. Prvu veliku samostalnu izložbu priredio je na svom fakultetu, još 1993. godine. Od tada je upriličio preko trideset samostalnih izložbi, u Beogradu, Kopenhagenu, Sentešu (Mađarska), Novom Sadu, Kragujevcu, Baru, Vinćenci, Skoplju, Parizu – da pomenemo samo neka mesta, a njegova dela nalaze se u mnogim javnim i privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.

Palanačke: Nedavno je u galeriji „Progres“ u srcu Knez Mihajlove otvorena vaša nova postavka. Reč je o tematskoj izložbi, koja je bazirana na reinterpretaciji jedne vaše davnašnje slike?

Đurić: Da. To je stara slika koja je nastala u vreme mog studiranja na FLU, a koja je u jednom trenutku završila u podrumskom ateljeu punom vlage i pritom je pretrpela velika oštećenja. Slika predstavlja veoma bitan trag u mom životu i radu. Zato sam odlučio da je na ovaj način ponovo vratim u život. Naravno, to nije samo restauratorsko oživljavanje, nego ponovno preispitivanje motiva. Čudno je to da se vremenom stvari iskristališu, značenja postanu jasnija. I tako je nastala celokupna izložbena postavka. Na osnovu te stare slike, a sa novim iskustvom i znanjem, pritom i sa novim tehnologijama, hteo sam da predstavim svoj sadašnji pristup na istu temu. Slike i skulpture nisu samo komentari te davnašnje slike, nego i onoga što je tom slikom trebalo da bude oslikano. Bio mi je potreban veliki prostor da bih to izložio, a gelerija „Progres“ se pokazala kao, za takvu postavku, veoma zahvalno mesto.

Palanačke: Ovo nije prvi put da izlažete u uglednim galerijskim prostorima. Pre nekoliko godina u galeriji ULUS-a veliku pažnju javnosti izazvala je Vaša izložba „Hot-lajn“. Izlagali ste i na drugim mestima, u zemlji i inostranstvu…

Đurić: Više puta sam izlagao u značajnim Beogradskim galerijama, a jedna od tih je bila i izložba u Galeriji ULUS-a, „Privatni hot-lajn“. Izlagao sam širom naše zemlje, a i u inostranstvu, samostalno i kolektivno. Zanimljivo je što ste pomenuli „Privatni hot-lajn“, jer je ovu postavku pratila posebna atmosfera. Izložbu smo postavljali noću, a prolaznici u Knez Mihajlovoj tiskali su se uz izlog galerije i posmatrali slike. Vladan Matijević, koji je te iste godine dobio NIN-ovu nagradu, otvorio je izložbu provokativnim tekstom, što je doprinelo jednom gotovo dinizijskom raspoloženju. Palanačke: Vi ste slobodni umetnik, i živite od svog stvaralaštva. Postoje li u Srbiji još uvek kolekcionari  istinskih umetničkih dela?

Đurić: Iako je teško živeti danas u Srbiji od umetnosti, ima, na svu sređu, ljudi koji poštuju umetnost i umetnika.

DSC05539Palanačke: Mnogi umetnici su, radi opstanka, prinuđeni da paralelno sa svojim istinskim kreacijama, slikaju popularne radove, za široke narodne mase. Da li umetnik i u ove „zadate teme“ može da unese nešto originalno?

Đurić: Naravno da postoji mogućnost da se na taj način radi. Pored svog istraživačkog rada, radiš i nešto od čega živiš. E sad, ne treba tome prići samo kao „tezgi“. Ja ne mogu da nešto radim, ako to ne predstavlja kreaciju i sasvim sigurno, što se tiče mog rada, svakoj slici dajem lični pečat.
Palanačke: Vratimo se iložbi nedavno otvorenoj u Beogradu. U tekstu koji prati katalog, nagovestili ste da postavka ima i autobiografski značaj…

Đurić: Svakako da ima. To se može reći i za druge moje izložbe. Sve što radim ima i prožeto je nekom niti mog života. U stvari, to se može reći verovatno za svako umetničko delo. Ono mora da poseduje i emotivni i znakovni sloj. Isto tako, slika, već na prvi pogled, i nezavisno od naknadne interpretacije, mora da ostavi utisak na posmatrača. A to se ne može postići ako se delu priđe akademski hladno.

Palanačke: Iako radite na relaciji Beograd – Velika Plana, aktivni ste i u Smederevskoj Palanci. Predsednik ste umetničkog saveta Galerije moderne umetnosti, koja ima reprezentativni program tokom cele godine.

Đurić: O svojoj saradnji sa Narodnim muzejom i Galerijom moderne umetnosti mogu da kažem samo reči hvale. Palanka ima intenzivan likovni život, na čemu joj mogu pozavideti i mnogo veći gradovi. I Muzej i Galerija su odlični izlagački prostori. U Galeriji su izlagali neki od naših najpozatijih umetnika. U Palanci je odnegovana i likovna publika. Sa svim članovima Umetničkog saveta, kojim predsedavam, imam odličnu sradnju.

Palanačke: Plodno sarađujete sa našim sugrađanima, pre svega sa kustosom Narodnog muzeja u Palanci, Anom Milošević…

Đurić: Ana Milošević je moj dugogodišnji prijetelj. Kao istoričara umetnosti, Anu krasi veoma studiozan i ozbiljan pristup  radu. Naša saradnja je dugogodišnja i ozbiljna. Kako kada je reč o osmišljavanju izložbe, tako i kada se radi o pripremanju kataloga i postavljanju slika i skulptura. A to je veliki posao. Izložbu u galeriji Progres postavljali smo od 10 časova pre podne do duboko u noć. Pomenuću i mog druga Sašu Jakovljevića, sa kim takođe godinama sarađujem.

Palanačke: Posle Beograda, na redu je Niš? Ponovo vaši „erotski“ radovi?

Đurić: Da, na redu je Niš. Dobio sam poziv za izlaganje u okviru Noći muzeja, tako da će izložba u Nišu biti do kraja maja meseca. Na ovoj izložbi biće radova iz „Privatnog hot-lajna“, ali i drugih slika. Izložiću erotiku od studenskih do današnjih dana. Biće to jedan odabir radova iz perioda od 30 godina.

V. Đ.

 

Triptih_retusiranVREME, PROSTOR, REVIZIJA, RESTAURACIJA

Stara, izbledela, zaboravljena slika… kako izgleda slika koja se ne vidi dvadeset i više godina? Kao i čovek koga niko ne vidi dvadeset godina. Slika „Prolazak“ suočena je sa slikama nastalim i izloženim sada. Uspostavljam odnos između razmišljanja od pre više od dve decenije i danas, na istu temu. Bitan je put. On podrazumeva različitost, menjanje, usavršavanje, istraživanje, ali i kontinuitet. Ova slika mi daje povod da se vratim i nastavim ono što sam ranije radio, ali i da izađem iz klišea i revidiram sopstveni rad sa novim i većim iskustvom. Dolazim do slike koja je u meni, odnosno, tražim i težim savršenoj slici. Upotrebiću boju kao sredstvo izražavanja, raniju geometriju i figuru, koju ću pretvoriti u metafiziku, a kroz nju energiju i svoje unutrašnje stanje.
Izložena stara slika „Prolazak“ samo je simbolično zaštićena. Da bi je povratio i nastavio joj život dodajem joj nove slike, studije, skice, video zapis, trodimenzionalne objekte. Oni svedoče o dezintegraciji same slike i njenog prostora, ali i o ponovnom stvaranju, vaskrsenju, „restauraciji“. U tom prostoru ja je ponovo gradim, rekonstruišem i sastavljam iz fragmenata, a ona oživljava u drugom obliku. Kao prasak slika se rastura i sastavlja, kao slagalica, izgubljena, zaboravljena, ispucala, pocepana… Prolaznost je suočena sa neprolaznošću – slika koja kao materija propada, živi u drugom obliku… „Restauraciju“ zato shvatam kao uskrsnuće-vaskrsenje, odnosno oživljenje, ali i ponovno vraćanje i ponovno korišćenje nečega što je bilo zaboravljeno, što je bilo na kraju života – poput Feniksa.
(Stojan Đurić – deo teksta iz kataloga izložbe u galeriji „Progres“)

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *