Izašao iz štampe novi „Džakalar“ Živorada Jelića: RIZNICA NARODNOG DUHA

818GSbjkzEL._SL1500_Iz štampe je, u izdanju Biblioteke „Milutin Srećković“ u Smederevskoj Palanci, izašao novi „Džakalar“ Živorada Jelića. Reč je o pravoj riznici narodnog duha u koju su prvi put sabrane i neke narodne tvorevine kakvih, recimo, nema ni kod Vuka. Svoju novu knjigu, koja nosi broj šest, Jelić je posvetio uspomeni na svoju iznenada preminulu suprugu Veru.

O njegovoj sakupljačkoj istrajnosti i vrednosti objavljenih „Džakalara“ visoke ocene dali su veliki poznavaoci narodnog stvaralaštva poput Čedomira Mirkovića, Milovana Vitezovića, Miodraga Matickog, Mileta Nedeljkovića i Dragutina Paunića.

-Naziv „Džakalar“, koji je sam stvorio vrlo je neobičan, kao i mnogo što šta u Jelićevim knjigama – zapisao je svojevremeno Čedomir Mirković.-U njima su zanimljive, neobične, neuhvatljive narodne reči. Za folkloriste je da odgovore na pitanje ima li smisla danas, dva veka posle Vuka, skupljati narodne umotvorine. Meni se čini iz jednog osećanja narodnog karaktera i estetskog kvaliteta onoga što u narodu živi da ima dubokog smisla.

Milovan Vitezović podvlači da od vremena Vuka Karadžića do danas na ceni je težak rad skupljača narodnog govornog stvaralaštva. Težak dvojako: na prvom mestu traži da u svakom času zapišete to u najizvornijem, a ne u zapamćenom obliku. Na drugom mestu jeste sumnja u stvarnu vrednost zapisanog.

Ta iskušenja su pratila i Živorada Jelića čiji je sakupljački rad već impresivnog oblika. Njemu strpljivost i istrajnost očito ne manjkaju. A što se sumnje tiče, on je sam sebe amnestirao tvrdnjom da nije naučnik.

-On  svoj rad jednostavno označava kao sakupljački trud, a postupak, pristup sakupljačkoj građi ne smatra kritičkim, već ličnim, i to je prednost – zaključuje Miodrag Maticki. Upravo činjenica da su izostale lažne naučne pretenzije da se po svaku cenu krajem 20. veka ide Vukovim tragom, na Vukov način, jeste i najveća vrednost ove knjige narodne. Otuda slobodno možemo reći da je „Džakalar“ živo  svedočanstvo o savremenoj komunikaciji naroda Donjojaseničkog kraja.

Slojevitost narodnog  pamćenja, koje je podložno promenama i kontaminaciji, ogleda se u tzv. varijantnosti (zamena ličnosti, pretapanje vremena i sl.), koja, sa druge strane, za naučnika  ima značaja u istraživanju  života neke činjenice.

-Obilje vredne građe koju je Jelić sakupio, kao i priložena kazivanja koja je on podstakao, čine ovaj  rukopis  multidisciplinarno značajnim –  ocenio je svojevremeno Mile Nedeljković.-U njemu ima važnog i dragocenog štiva za poslenike u više oblasti – istoričare, etnologe, sociologe, kulturologe, folklortiste. Samim tim, osim što je sačuvano od zaborava i propadanja, ovo kazivačko blago dobija trajnu vrednost.

Dragutin Paunić predočava da  uz sijaset drugih osobenosti i karakteristika, ovu knjigu zapretenih narodnih sećanja, osobito odlikuje lepota jezika kojim je napisana. Otuda Jelićev „Džakalar“ dolazi kao melem na ljutu ranu, s obzirom da zvuči sočnim i žuboravim  jezičkim romorom.

Živorad Jelić uzgredno, ali uporno, mimo poslova pravnika i višegodišnjeg predsednika suda, iz  ljubavi kojom su ga još u detinjstvu začarili otac kovač i majka šnajderka, sakupljanjem narodnog  usmenog stvaralaštva bavi se od 1969. godine. Do  ove knjige objavo je: „Džakalar 1“ (narodna kazivanja),. „Džakalar 2 (život i običaj naroda u Donjoj Jasenici), „Džakalar 3“ (Azanja – priče i   dokumenti) i „Džakalar 7“ (pravda i krivda). Na objavljivanje čekaju ova njegova dela: „Džakalar 4“ (reči dedova) „Džakalar 5“ ( riznica narodnih  tvorevina i „Džakalar 8“ (priče iz suda).

Scan-140701-0003PREDANjE ČUVA ZAGONETKE

 

Živorad Jelić ističe da on nije naučnik već samo sakupljač rasutog narodnog blaga. Među zagonetkama koje su uvršćene u ovu knjigu nalaze se i one koje Vuk nije zapisao, a koje su se sačuvale u narodnom predanju.

-Siguran sam da ćete se sa nekima od njih prvi put sresti – obaća se Jelić čitaocima  „Džakalara 6“.-Nove zagonetke, u klasičnom  obliku, više ne nastaju.One se u narodu sve ređe mogu čuti. Znaju ih stariji ljudi, a neke i đaci. U našem narodu zagonetke predstavljaju duhovnu zabavu. Zahvalan sam na saradnji mojoj supruzi Veri koja, nažalost, nije dočekala ovu knjigu,  zatim  Raji Uroševiću i Tomislavu Grujiću.

Ovu knjigu, pored narodnih mudrosti, čini i 180 fotografija, među kojima su neke stare i pola veka.

 

D. Janojlić

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *