Izložba Gabriele Nikolić u Galeriji moderne umetnosti

IMG_0972PRIČA O TRAGANJU ZA NESTALIM PARČETOM SRCA

 

U Galeriji moderne umetnosti Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci likovnoj publici ovog grada serijom monoprinta na temu holokausta predstavila se Gabriela Nikolić, koja umetničku karijeru gradi u inostranstvu. Ona je započete studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu – odsek za keramiku i staklo – nastavila i završila  u Torontu. Skoro jednu deceniju vodila je „Novak Graphisc Studio“ kao master printer i umetnički direktor jednog od najznačajnijih grafičkih ateljea u Kanadi.

Na razmeđi dva veka, preciznije 2000. godine, dobila je nagradu Kulturnog centra jevrejske zajednice za dela na temu holokausta. Tada je u  Kulturnom centru Jevrejske zajednice u Torontu priredila izložbu radova iz ciklusa „Jedan dan, jedna žena“.

-Veoma smo zadovoljni činjenicom da je kroz saradnju Gabriele Nikolić i Jevrejskog istorijskog muzeja došlo do izložbe kojom se na estetizovani, veoma emotivan, način komemoriše svet kojeg više nema i nevini članovi naših porodica otkinuti iz  naših  života tužnim kapricom istorije, preplavljene vremenom zla – kazao je dr Ruben Fuks, predsednik Jevrejske zajednice Srbije.

Umetnicu je, da uradi seriju monoprinta na temu holokausta, inspirisao događaj koji se zbio 16. aprila 1941. godine kada je beogradska policija izdala proglas po kome Srbi jevrejske ispovesti moraju da se prijave u zgradi Požarne uprave na Tašmajdanu radi evidentiranja. Većina beogradskog jevrejskog življa odazvala se pozivu, među njima i članovi porodice seferdarskih jevreja sa prezimenom Zunana. Sa Sajmišta, misleći da idu na prinudni rad ili u neki drugi logor, usmrćeni su u mobilnoj gasnoj komori.

IMG_0969-Tada je nestalo 57 članova moje porodice – iznela je na otvaranju izložbe Gabriela Nikolić.- Preživela je moja baka Rifka, koja je promenom imena postala Radmila i tako spasila mog oca Dragana. Ovo su slike koje je ona želela da zaboravi. To je jedna sasvim obična priča sa Dorćola iz ratne 1942. godine. Priča o mojoj porodici koje više nema, priča o traganju za parčetom srca, o pronalaženju kamena koji je dostojan njihovog groba, o neizgovorenom Kadišu…

Izložbu je, govoreći o holokastu, otvorio Saša Jelić, profesor istorije u Palanačkoj gimnaziji.

D.Janojlić

 

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *