Izložba „Milan Jovanović Stojimirović, kolekcionar i književnik“ u Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci: JEDINI  SMEDEREVAC PRED ŠTAFELAJEM MARKA ČELEBONOVIĆA

IMG_0071„Milan Jovanović Stojimirović kolekcionar i književnik“ –  naziv je zanimljive izložbe u sklopu koje je smederevski Muzej stavio  likovnoj publici Smederevske Palanke  na uvid  deo svoje umetničke zbirke. Ovaj kulturni događaj trebalo je da bude upriličen u „Noći muzeja“, ali je izostao zbog toga što je Smederevsku Palanku zadesila poplava velikih razmera. Podsećajući na razloge privremenog odlaganja, direktorka Narodnog muzeja Biljana Živković je zahvalila na lepoj saradnji direktorki smederevskog muzeja Tatjani Gačpar, autorki ove izložbe mr Snežani Cvetković, kao i mr Ani Milošević na entuzijazmu i trudu da, ipak, dođe do realizacije jedne ovakve izložbe.

Pre nego što je prepustila reč koleginici Snežani Cvetković, mr Ana Milošević je dala mali uvod u ovaj događaj, akcentujući kako je došlo do ove izložbe. Podsetila je da je ovogodišnja tema  „Svetske nedelje muzeja“ bila: „Muzejske zbirke stvaraju veze“ i pri tom ukazala na dugogodišnju plodnu saradnju palanačkog i smederevskog muzeja na mnogim nivoima, tako da su umetničke zbirke stvorile i lepe kolegijalne veze. U nastavku je govorila o karakteristikama umetničkih zbirki dva muzeja.

-Ima sličnosti, ali i mnogo više razloga – istakla je mr Ana Milošević.- Osnovna je razlika upravo ona koja se tiče formiranja tih zbirki. Likovna zbirka kao i Narodni muzej u Smederevskoj Palanci nastali su takoreći ni iz čega. Nije postojala ni jedna nasleđena zbirka iz ranijeg perioda, niti je od nekoga oduzeto, niti je iko nešto poklonio. Pokloni su usledili kasnije. Postojala je samo ideja da se formira muzej i likovna zbirka. Naš muzej je skoro sve kupovao po tržišnoj ceni, ali uz veliko razumevanje političkih i svih drugih struktura da se formira muzej kao jedna važna institucija. Zbirka je ambiciozno zamišljena da bude konkurentna zbirkama najvećih jugoslovenskih muzeja. Smederevski muzej imao je nešto sasvim suprotno. Okosnicu njegove zbirke upravo čini zaostavština Milana Jovanovića Stojimirovića. On je imao nameru da formira galeriju porodičnih portreta.

Milan Jovanović Stojimirović je rođen krajem 19. Veka. Sa obrazovanjem pravnika koje je stekao na univerzitetima u Beogradu i Bernu, i odgovornim dužnostima novinara kao osnovnom vokacijom, u suštini je bio umetnička priroda, pesnik, sakupljač starina, mecena, prozni pisac, memoarist, arhivist, putnik, kolekcionar… U Umetničkom odeljenju Muzeja u Smederevu gotovo polovinu čini njegova ostavština.

Među izabranim delima, koja su predstavljena na izložbi u palanačkom Narodnom muzeju izdvajaju se portreti kolekcionara i njegove porodice. Mr Snežana Cvetković, govoreći na otvaranju, podvukla je da je Milan  Jovanović Stojimirović bio jedini Smederevac koji je sedeo pred štafelajima cenjenih  umetnika kakvi su bili Marko Čelebonović i Lazar Ličenoski, da je njegovu baku Katarinu Stojimirović vajao u bronzi čuveni Đorđe Jovanović, da je Milanov ujak bio čuveni beogradski neuropsihijatar Dušan Stojimirović, čije je prezime iz zahvalnosti dodao svom prezimenu po ocu, portret majke slikao je Lazar Ličenoski.

IMG_0073Poseban deo ove izložbe čine dela pionira makedonske moderne umetnosti, Lazara Ličenoskog i Nikole Martionoskog, s kojima se  Stojimirović družio tokom života  i rada u Skoplju, gde je bio dopisnik Centralnog pres-biroa i urednik lista „Vardar“.

-Sa ovim umetnicima imao je neku vrstu mecenatskog odnosa – predločila je mr Snežana Cvetković.- U svom nadaleko poznatom delu „Siluete starog Beograda“, zapravo njegovom trećem izdanju iz 2008. godine  jedna od silueta posvećena je slikaru Lazaru Ličenoskom. Pomenula bih još radove Jaroslava Kratine koji je u to vreme bio profesor crtanja  u skopskoj gimnaziji, kao i crteže Ljubomira Ivanovića. Izdvojili smo ukupno 33 dela umetnika koji  su stvarali na prostoru Srbije, odnosno Jugoslavije u decenijama pre Drugog svetskog rata i koji su u mnogome obojili umetnički duh svog vremena.

Mr Snežana Cvetković je potom podsetila da je Milan Jovanović Stojimirović tokom čitavog života pisao pesme, priče i romane koje je objavljivao u mnogim književnim časopisima i dodala:

-Uopšte, imao je romaneskni pogled  na život. Čeznuo je da živi u Smederevu i da piše romane. Ipak, najviše je napisao u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Među prvim i najpoznatijim posthumnim delima publikovane su  „Siluete starog Beograda“ 1971. godine, zatim Matica srpska objavljuje knjigu  „Portreti prema živim  modelima“ 1998., sledi njegov Dnevnik od 1936 -1941. objavljen 2000. da bi poslednjih godina Narodna biblioteka u Smederevu postala veoma aktivan izdavač romana iz njegove zaostavštine, kao  što su „Lanče Smederevac“, „Suva  česma“, „Šarplaninska ljubav“.

D. Janojlić

MUZEJ U MILANOVOJ KUĆI

Milan Jovanović Stojimirović, zbog  uredništva i pisanja  u listu „Obnova“ vlade Milana Nedića tokom 1941. godine, po završetku Drugog svetskog rata osuđen je na robiju, proglašen za narodnog neprijatelja, a njegova imovina je konfiskovana. Smederevski muzej, osnovan 1950. godine, počeo je sa radom u njegovoj kući, a osnovu svih zbirki činili su predmeti iz njegovih  kolekcija.

Po izlasku iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, testamentom je  smederevskom muzeju zaveštao 34 predmeta,  Narodnoj biblioteci u Smederevu blizu 5.000 knjiga, a Matici srpskoj u Novom Sadu celokupnu rukopisnu zaostavštinu.

Umro je 1966. godine, a 2012. pokrenut je postupak njegove rehabilitacije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *