Изложба Зорана Тодора у Народном музеју у Смедеревској Паланци

IMG_1054ЧЕДО ПОСТМОДЕРНЕ

 

Изложба Зорана Тодора, уприличена у Народном музеју у Смедеревској Паланци под називом „Корозија“, привукла је велики број љубитеља сликарства. Био је то истински културни догађај, чије је отварање лишено сваког клишеа, па би се могло узети као пелцер и за друге сличне манифестације. Ову поставку већ су видели Горњомилановчани и Борани, а прилику за то ће, бар по најавама, имати и ликовна публика у још неким градовима.

Аутор је ову изложбу посветио свом наставнику ликовног у основној школи, недавно преминулом Живославу Жилету Мијатовићу, а посебан тон њеном отварању дале су Тодорове ученице, које и саме плове „уметничким водама“ Биљана Живковић, директорка Народног музеја и кустос мр Ана Милошевић. Ова друга чак га је интервјуисала, па су њена питања и Тодорови одговори објављени у лепо осмишљеном каталогу под насловом  „Корозија као игра или уметност одбаченог“. Подсећајући да се Зоран Тодор као уметник формирао у Београду осамдесетих година прошлог века, истакла је да је он „чедо постмодерне“, а ликовна критика је његове „Корозије“ препознала као нови Енформел. Слике из овог циклуса настајале су читаву деценију и претходиле су заједничком имену.

IMG_1058Говорећи како је све кренуло, Зоран Тодор је почео од самог „прапочетка“.

-Почело је тако што сам једног поподнева на раскрсници, одмах по изласку из аутобуса, нашао комад гвожђа. Какав комад гвожђа, одушевио сам се, сагао и узео, кад сам стигао пред своју капију, помислио сам да га бацим, али ми је било жао,па сам одлучио да га понесем у атеље. Тако је стајао у једној кеси годину, а можда и две.

Други део Тодорове приче, односио се на период од пре десетак година кад је „Политика“ обележавала век излажења. Тим поводом објавила је прегршт старих фотографија.

-Једна од њих ме је „испровоцирала“ – износи Тодор. – Мотив је био са Калемегданске терасе са које је група људи гледала измаглицу у простору будућег града, Новог Београда. Оно што мени није дало мира било је дрво које дели фотографију. Гледао сам ту фотографију и парче метала, које сам ставио на стабло и све се тако уклопило да сам добио диван пејсаж. Лепо су се уклопили фотографија и корозија која је „глумила“ крошњу. Све сам то ставио на даску, која је постала небо. Личило је на слику па сам одмах узео лепак и све то залепио, а онда белом уљаном све то уједначио. Тако је настала моја прва „корозија“ под насловом „Калемегдан“.

На почетку ове фантастичне уметничке вечери у паланачком Музеју публику је поздравила Биљана Живковић, а о изложеним радовима говорила је Ана Милошевић. Биљана Живковић је истакла да је Зоран Тодор даровити уметник и велики пријатељ установе која му је уступила простор за излагање. Ана Милошевић је изнела да он ове радове излаже од 2008. године, подвукавши при том да су о њима написани јако лепи аналитички текстови компетентних аутора.

Сам  аутор је навео да се дуже време спремао за ову изложбу и да пред своје суграђане излази после паузе од десетак година.

-Излагао сам два пута годишње са Удружењем ликовних стваралаца „Вуксан“, али слике из ове поставке нису биле доступне паланачкој публици – казао је Тодор. – Сада се коначно указала потреба да те слике буду овде изложене. Овоме је претходио један занимљив пут, а све се вртело око једне мале слике која је била почетак. Ја се најсрдачније захваљујем мојим ученицама Биљани и Ани, које су ми отвориле изложбу. Хтео бих да кажем још да ову изложбу посвећујем драгом наставнику Жилету Мијатовићу, који ме упутио овом стазом и од кога сам много научио. Надам се да ове моје речи допиру  до њега зато му на свему хвала.

Зоран Тодор је рођен у Смедеревској Паланци. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду. Ово је његова дванаеста самостална изложба. Добитник је више престижних награда, као што су откупна награда на Трећем интернационалном тријеналу у Нирнбергу, друга награда на конкурсу „Пиво Караматијевић“ у Пљевљима, награда за сликарство XИВ југословенског бијенала у Ријеци, затим XXВИ октобарског ликовног салона у Ковину, ВИ бијенала ликовне и примењене уметности у Смедереву, Гранд приx Друге  међународне изложбе уметности у минијатури у Мајданпеку, награда публике и меморијала Братислава Браце Петровића у Бору…

Д. Јанојлић

 

 

 

 

 

 

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *