Niški umetnici otvorili izlagačku sezonu u Galeriji moderne umetnosti  u Smederevskoj Palanci: TRAGANjE ZA LIČNIM  IDENTITETOM

DSC_0486-Ova izložba predstavlja proveru ideje o preoblikovanju i preuređenju materije

 

Izložbom crteža Jelene Kitić, Jadranke Mišić – Pejović i Stevana Kitića započeta je nova izlagačka sezona u Galeriji moderne umetnosti Narodnog muzeja. Likovnoj publici  Smederevske Palanke predstavilo se troje niških stvaralaca i započeta je realizacija zanimljivog projekta „Knjiga utisaka“. Njegove osnove izložio je kustos Petar Dekić, naglasivši da je osmišljen način kako da se ostavi trag u likovnom životu grada.

Umetnike iz Niša predstavila je Slavenka Čišić – Urošević, istoričar umetnosti i član Umetničkog saveta Galerije. Govoreći o izloženim radovima, podvukla je da se njihovim posmatranjem, na prvi pogled, ne može naći ništa zajedničko. S jedne strane tu su nežni, gotovo fluidni crteži, oslobođeni svega telesnog i gotovo beživotni koji kao prazne čaure, podsećaju da je sve, osim ljudskog duha, podložno promenama i propadanju.

Crteži Stevana Kitića, pod nazivom „Čudovišta“, jasno govore o propadanju i svedoče da je degeneracija ljudskog lika uslovljena degeneracijom ljudskog duha. On na surov, ali i duhovit način, slikovito dočarava preobražaj čoveka u (ne)čoveka, odnosno u čovečište.

-Radovi Jadranke Mišić – Pejović zaintrigiraće posmatrače svojim simboličkim predstavama japanki, pa će se zapitati gde je tu čovek – iznela je Slavenka Čišić – Urošević. – On je tu – dodala je – u svakom  segmentu njene slike, ili crteža. Isus Hrist je nosio sandale, apostoli takođe, tako da one postaju simbol ka traganju za bogom, čovečnošću, za ljudskim i ličnim identitetom.

DSC_0424Likovno – bogotražiteljski poduhvat Jelene Kitić ogleda se u bavljenju  pitanjem „netelesnog“ identiteta čoveka, traganjem za nepromenljivim i netruležnim u čoveku, za likom čoveka i time šta  on  podrazumeva. Slavenka Čišić – Urošević za radove ovo troje umetnika reći će da su, iako su prilično različiti u pristupu, zapravo idejno potpuno kompatibilni.

To će, u kraćem obraćanju posetiocima izložbe, naglasiti i Stevan Kitić, skrećući pažnju da ova izložba crteža u stvari predstavlja proveru ideje o preoblikovanju i preuređenju materije, imajući u vidu ekstremne mogućnosti njenog postojanja. Kazaće i to da njegovi radovi iz serije groteksnog naziva „Čovečišta“, predstavljaju metaforu izmenjenih ljudskih stanja, preciznije rečeno, „negative“ ljudskog lika nastale degenerativnim preobražajem od onoga što čoveka čini čovekom u (ne) biće.

Jasna Kitić, Jadranka Mišić – Pejović i Stevan Kitić rade na Fakultetu umetnosti u Nišu.

D. Janojlić

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *