Нова књига Радета М. Обрадовића: ФОТОГРАФИЈЕ КАО СВЕДОК ВРЕМЕНА

-Најстарија фотографија потиче из 1899. године

 

Из штампе је изашла нова публицистичка књига Радета М. Обрадовића, идејног творца и организатора песничке манифестације „Ћирилица огледало српске душе“. Реч је о споменици „Век фотографије Петровца на Млави са околином“. На преко 200 страна сабрао је мноштво разноврсних фотографија, речитих сведока прохујалог времена. Многе су настале у самом Петровцу на Млави али и у селима ове општине. Снимили су их углавном фотографи професионалци, али и многи аматери. Било ко да их је сачинио, на њима су заустављени време и овековечени многи значајни  догађаји у овом крају.

Обрадовићеву књигу прати и шири предговор професора фотографије Горана Реџепија. У том тексту, поред тога дато је и обиље информација о родоначелнику фотографије у Србији Анастасу Јовановићу,  рођеном  у Враци (Бугарска)  1817. године, који је са девет година живота дошао на школовање у Београд, где је до пуног изражаја дошао његов таленат за цртање због чега га је књаз Милош послао „на науку“ у Беч да се ликовно образује.

Обрадовић на самом почетку нове књиге даје краћу историју Петровца, откривајући читаоцима да се то место у далекој  прошлости, звало Свилне-Свине. Садашње име понело је заслугом и залагањем Станојла Петровића. Он је, уз остало, био ађутант кнеза Михајла Обреновића и знаменита личност источне Србије.

Најстарија фотографија у поменутој књизи потиче из 1899. године.  На њој је колективни снимак групе људи. У  књизи и сијасет других, почев од разгледница Петровца на Млави, до сакралних и других објеката на којима преовлађују цркве и манастири. Портрети су, такође, заступљени у већем броју. Занимљиво је да Обрадовић, уз фотографије, обрађује и животопис некадашњих фотографа, власника фотографских радњи. Ту су, наравно, и неизбежне фотографије аматера којих је некада било у свим срединама, било да су градске или сеоске. Сви су они овековечили важне породичне и друге догађаје, од свадбених весеља до испраћаја појединаца у вечност.

Ову књигу чине и портрети некадашњих и садашњих фотографа. Вредно помена је да се фотографијом бавио и игуман  Тадеј из Витовнице. Тако су оку читалаца доступни његови снимци пејсажа Витовнице, самог  манастирског здања, па и његове родне куће. Архимандрит Тадеј (Томислав Штрбуљевић) је рођен у Витовници 1914. године. Умро је и сахрањен крај манастира Витовница  2003. године.

Међу публикованим фотографијама има и уметничких. Већина њих чува се у породичним албумима, али и у Завичајном музеју у Петровцу на Млави. Неке се чувају и у пожаревачком Архиву и црквеним депоима. Све оне представљају трајна сведочанства о далеким  временима. Са њих се, поред осталог,  „чита“ и некадашња мода, а овековечена је и раскошна  народна ношња. У сваком случају, ово је књига коју вреди имати у кућној библиотеци.

Д. Јанојлић

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *