Novi roman Slobodana Todorovića – Tokija: OKOŠTAVANjE RAZUMA

IMG_0925-Ovo delo  na svojevrstan način pripada tradiciji poetskog (neo)realizma

 

U  ruke čitalaca  stiže novi roman Slobodana Todorovića – Tokija „Okoštavanje razuma“. Ovo prozno delo  upravo je izdala  aranđelovačka „Stvarnost“, a štampao palanački „Grafos“. U književnim analima Smederevske Palanke pojavio se najpre „palanačkom trilogijom“ objavljujući tri godine za redom po jednu knjigu: „Palanačke tajne“ (2007.), „Palanačke zakačke“ (2008.) i „Palanačke priče (2009.).  Dve godine kasnije  pojavio se njegov, kako sam kaže, otadžbinski roman „Vidovo virište“. U pripremi je knjiga varoških pripovesti „Kesten lad“.

U uvodnoj  reči  novog romana Slobodan Todorović u „svom stilu“ kaže da je zapisivanje snova mistična  iluzija radosti u pokušaju neumiranja, a potom da će „ovo pisanije ogoliti sažetak jednog nadrealnog zbivlja, u prasku emotivnom, sa dubinskim presekom, sociološko-ljubavnog mučilišta obasjanja i namnoženom žudnjom mučenika skribenta, koji izdiše romaneskne žvrljarije…“

Recenzent Branko Zlatković navodi da se u već prepoznatljivom tematsko-stilskom maniru Slobodana Todorovića pred čitaocima nalazi njegov novi roman, čija metaforična naslovna sintagma namah sugeriše pripovedno oblikovanje apsurdne slike sveta.

-Situirana u učmalu, malovarošku sredinu, radnja romana odvija se u doba socijalističkog realizma, odnosno tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka – predočava Zlatković. – U jezgru pripovedne pažnje nalaze se  dvospratna  stambena zgrada plave boje i njen najuži okoliš. Prostorna svedenost podseća na dramski ambijent teatra apsurda. Kao na pozornici, u Todorovićevom romanu defiluju njeni stanari. Na pripovedno zanimljiv način, njihove karakterizacije oblikuju  se sasvim u skladu sa socijalnim i ideološkim osobenostima epohe i podneblja.

IMG_0923Recenzent Zlatković podvlači da su u ovom romanu osobito uspeli i zanimljivi dijalozi među  junacima. U njihovim težnjama da sopstvene reči učine učenijim i ubedljivijim dolazi do komičnog mešanja jezičkih funkcionalnih stilova. Pisac svoju pripovedačku prepoznatljivost prevashodno gradi na stilsko-jezičkom planu. On je poklonik arhaizacije književnog jezika,kao i upotrebe  dijalekatske, lokalne, kolokvijalne i široke žargonske leksike.

Jezičko-funkcionalnim  raslojavanjem Todorović sa stilom nijansira karakterološke distinkcije među junacima, a jednovremeno uspostavlja i stilsko-jezički profil pripovednog subjekta. On je, uz to, i pasionirani kovač neologizma, a njegov stil je izuzetno kitnjast, jer ne sažima reči u rečenici, već od reči gradi višesložne sintagme. Otuda njegova proza ima i izuzetnu lirsku dimenziju,a  poetskom štimungu doprinosi fragnemtarnija i labavije uvezana romaneksna struktura.

Slobodan Todorović već osam godina sarađuje u ovom listu gde ima stalnu rubriku „Varoške tandarije“. Gradsko pozorište 2010. godine uvrstilo je u svoj repertoar njegov komediografski tekst „Obrni-okreni“. Zapaženu ulogu je imao u „Turniru duhovitosti“,  koji se održavao pod pokroviteljstvom „Ekspresa“ i pod motom „Smeh na svoj ceh“. Nosilac je titule doktor smeha.

D. Janojlić

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *