Професор Матеја Миловановић придружио се занимљивом књигом публицистима Смедеревске Паланке: ХРОНИКА  ПРИДВОРИЦЕ

-Књига својим садржајем не одступа од уобичајеног концепта сеоских хроника, а писана је без научних претензија –напомиње рецензент Немања Девић

 

Публицистима Смедеревске Паланке ових дана придружио се још један аутор. Професор Матеја Миловановић написао је и објавио занимљиву монографију  под насловом „Придворице  село у Доњој Јасеници“. На преко  640 страна сложио је историју овог места: од најранијег помена до ових дана. И све је ту: топоними, хидроними, траг у турским тефтерима, гладна 1847. година, подизање цркве за више насеља, попис становништва и пољопривреде у Срезу јасеничком 1863., ратови у 20. веку,  школство, родослови фамилија, надимци, анегдоте о Придворчанима итд.

-Првенствени задатак, који сам себи поставио, био је да из таме заборава на светлост дана извучем  давно заборављене претке – каже у уводном  тексту аутор ове обимне књиге Матеја Миловановић.- Желео сам да их приближим данашњем и будућем нараштају. Једино што нас сада повезује са нашим ближим прецима су споменици на гробљу. Надам се да ће ова књига  заменити све подигнуте и неподигнуте  споменике.

Миловановић у наставку напомиње да његова књига не претендује да буде научно дело, јер је  писана  углавном за Придворчане и њихове потомке. Све што се нашло на њеним страницама ослоњено је на архивску грађу и матичне књиге. Допушта да је изостало још тема у вези са овим селом и изражава наду да ће се тиме позабавити  и млађи аутори, који воле и поштују прошлост јасеничког краја.

Рецензент Немања Девић наводи да ова књига својим садржајем не одступа од уобичајеног концепта сеоских хроника. Њен аутор пише без научних претензија и напомена у тексту, али уз обиље историјских извора које консултује.

-У фокусу његовог посматрања, и када историјски догађаји добијају на динамици, остају Придворице, у којем познаје сваки сокак и сваку породицу – подвлачи Девић.-Тако  се, уместо да се попут других завичајаца бави Гаврилом Принципом и његових пуцњем у Сарајеву, Колубарском битком и Западним фронтом, он правилно опредељује да учини оно што држава није урадила за стотину година – да коначно попише и обелодани имена свих погинулих ратника из ратова за ослобођење и уједињење 1912 – 1918.

Ову књигу објавила је Библиотека „Милутин Срећковић“ у Смедеревској Паланци, а штампао   краљевачки „Графоколор“.

Д. Ј.

 

 

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *