РЕВОЛУЦИЈА У НОЋИ МУЗЕЈА

-У склопу обележавања Ноћи музеја, у установама културе у Смедеревској Паланци и ове године уприличене су изложбе, кустоска вођења, перформанси и предавања

 

 Револуције, велике и мале, тема овогодишње манифестације Ноћ музеја, у којој су учестовали музеји, галерије, библиотеке и архиви из педесет општина и градова са територије Србије, била је, очигледно, занимљива и подстицајна и за запослене у установама културе у Смедеревској Паланци.

Тематски, ова манифестација је најдоследније уприличена у Библиотеци „Милутин Срећковић“, која је први пут ове године на листи учесника. Предавање Ане Милошевић, доктора историје уметности, под насловом „Револуција у уметности и уметност у револуцији“ је, зато, једини званично најављени догађај из нашег града на сајтовима Ноћи музеја, укључујући и сајт Министарства културе.

Ана Милошевић је, током готово двочасовног излагања, праћеног богатом визуленом презентацијом, разјаснивши најпре појмове „револуција“ и „револуција у уметности“, говорила о руском уметничком експерименту, јединственом догађају током целокупне историје уметности. Уочи велике Октобарске револуције, која је започела пре стотину година, 1917.  у тадашњој Русији, у току револуционарних догађаја и првих година након победе Лењина и црвеноармејаца – на делу је настојање да се уметност ослободи класичне форме, да прерасте изоловане оквире до тада доступне само уским круговима буржоазије, односно да постане део производње живота, сегмент праксе. Према речима др Милошевић, не само да су уметничка дела авангардних аутора постала доступна људима у најзабаченијим деловима Совјетског Савеза, него су организовани  велики и данас незамисливи мултимедијални догађаји, у сврху уметничког обликовања стварности. Будући да је револуција радикална промена производње живота, догађаји на уметничкој сцени Русије били су замишљени као „остварење уметности“, преношење уметничке праксе из атељеа у живот.

Предавање Ане Милошевић пратле су узбудљиве илустрације, посебно дела Казимира Маљевича, коме је др Милошевић посветила посебну пажњу током излагања. У предавању др Ане Милошевић је, осим о сликарству, било речи о о другим уметностима, па су тако помињани Мајаковски и Хармс, чије је стихове, веома упечатљиво интерпретирала директорка Библиотеке „Милутин Срећковић“, Ирена Поповић.

Предавање др Ане Милошевић привукло је пажњу бројних поклоника уметности из Смедеревске Паланке, који су дословно испунили поткровље зграде Библиотеке, новог места за одржавање културних манифестација.

Два часа после предавања др Ане Милошевић, на другом крају града, у Меморијалној галерији „Душан Старчевић“ отворена је изложба Милоша Сибиновића, младог али веома афирмисаног аутора из Београда,  који је до сада организовао већ 12 самосталних изложби, док је колективно излагао више од 200 пута, у земљи и иностранству.

Наслов изложбе, „Стихијска поливалентност“ указује на кризу центризма, који је обележио не само класично сликарство, него и значајан део епохалног склопа Модерне.

За разлику од идеје према којој је космос утемељен у некој централној тачки, у физичком или метафизичком смису, свет у Сибиновићевим радовима, више није логос, него хаос, уместо моновалентности, „смисао“ је сада распршен и дифузан, више није подређен никаквом реду, универзалном поретку, и зато постаје стихија, догађање које није подстакнуто из једног нуклеуса. Ове ликовне представе немају један центар, ту нема принципа „златне средине“, ликовна и смисаона оса ових радова је полиморфна. Самим тим, ни посматрачу није диктиран начин посматрања. Свако од нас може, сасвим произвољно, да изабере свој угао, свој начин гледања. Тако је прекорачен још један класичан однос, релација дела и посматрача. Бирајући свој начин перцепције, посетилац изложбе постаје њен са-стваралац, а изложба, као ликовни догађај, утолико, постаје слика ове стихије поливалентности.

Народни музеј је и ове године био отворен до иза поноћи, до када су посетиоци могли да посете изложбу уметничких фотографија Канцеларије за младе, у Галерији модерне уметности, док је у главној музејској згради уприличен догађај „Дрво живота – деца и детињство на фотографијама“, дело етнолога и музејског педагога, Петра Декића.

У Креативно-образовном центру „Круг“, такође је организован занимљив програм, на коме су, поред осталог, представљени нови радови ученика ликовне школе овог удружења, а потом приказивани филмови Анђеле Јоковић, младог филмског ствараоца из нашег града.

Богат програм током овогодишње Ноћи музеја у Смедеревској Паланци показао је да се и у нашем граду може истовремено организовати више квалитетних културних манифетација, а да све оне буду добро посећене – што сведочи да у Паланци постоји потреба за богатом и садржајном културном понудом.

 

 

В.Ђ.

You may also like...

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *