Ozbiljan zadatak lokalne vlasti

U Velikoj Plani dogodila se tragedija, huligani su, ničim izazvani, ispred jednog kafića na smrt pretukli mladića, tinejdžera, koji je sa društvom izašao u noćni provod.

Nedavno, u Smederevskoj Palanci drugi mladić je surovo pretučen u kafiću u strogom centru grada. Takođe, bez razloga. Srećom, preživeo je napad nekoliko monstruma koji su ga udarali čak i flašom.

U dva susedna grada noćni život mladih postao je krvava lutrija.

U Smederevskoj Palanci huligani redovno izazivaju sukobe u kasnim satima, vikendom, praznikom i u vreme raspusta. Po pravilu, bez povoda napadaju mlade koji se normalno zabavljaju. Prema rečima pojedinih ugostitelja, tipično je da su u grupi i napadaju „kao hijene“, a sukobe započinju nebuloznim pitanjima, „šta me gledaš“, „’de si poš’o“, „što me guraš“ i slično.

Zbog nasilnog i vandalskog ponašanja, neki od njih su već registrovani u policiji, a samim tim i njihovi roditelji su upoznati sa ponašanjem svoje dece.

I upravo odgovornost roditelja je najveća jer oni pružaju osnovno i najvažnije vaspitanje. Sledeći vaspitni nivo je škola, a potom i država sa svojim kazneno-popravnim metodama.  

Međutim, u razorenom društvu, sa potpuno poremećenim sistemom vrednosti, u kome materijalno siromaštvo traje decenijama, a isto toliko narod se zaslepljuje trivijalnim političkim spletkama i fabrikovanim „krizama“…, gde je znanje deplasirano a „pamet“ se kupuje na otvorenoj tezgi ili u partijskim centralama…, gde se novac tretira kao najviše božanstvo…, a ljudski život je skoro bezvredan – u takvom društvu počinju da vladaju pravila čopora.

U takvom društvu „snaga caruje, dok um klade valja“, i na površinu isplivava najgore u ljudima.

Mladi huligani koji pokušavaju da se eksponiraju nasiljem, proizvod su takvih porodičnih i opštih društvenih odnosa.

Da bi im se društvo suprotstavilo, da bi ih popravilo, prvo mora da „prizna“ da postoje, tu oko nas, u komšiluku, u kući rođaka ili poznanika.

To priznanje bi pomoglo da budu prepoznati, možda čak i pre nego što stignu da se javno „izraze“ kao nasilnici.

Oni su vidljivi na ulici, u školi, kafiću, prodavnici…

Ponašaju se bahato, puni sebe i uvereni u vrednost svojih „ideja“ i postupaka.

Nemaju stid.

Ohrabruju se opijatima.

Glupost im je u očima, a jezik prost.

Zadatak je ozbiljan, jer odbrana od gluposti je najteži posao i, u tom kontekstu, apsolutno treba podržati odluku lokalne vlasti u Smederevskoj Palanci da nešto preduzme na tom planu i „zmiji stane na rep“.

Očekujem da i u praksi bude sprovedeno sve što je predloženo na nedavno održanoj sednici Saveta za bezbednost, koju je po hitnom postupku sazvao predsednik Opštine.

Naime, vlast je reagovala na nasilje, ograničila noćni rad ugostiteljskih objekata i zabranila prodaju alkoholnih pića u svim prodavnicama posle 22. Inicijativu su podržali i palanački ugostitelji i na svoj način suprotstaviće se nasilju.

Odlično, ali ne i dovoljno.

Od krucijalnog značaja je stalno i aktivno noćno prisustvo policijskih patrola u gradu, na mestima gde se odvija noćni život omladine.

Ove, značajne odluke palanačke vlasti, izazvale su različita reagovanja na društvenim mrežama. Naravno, dominirala je podrška – ali bilo je i „traženja dlake u jajetu“ i svega onoga što već dugo sprečava „Malog Pericu“ da odraste.

Pojavili su se i komentari o zaštićenim mladim huliganima koji, navodno, potiču iz uglednih gradskih porodica.

Da se razumemo, porodica koja „proizvede“ huligana ne može biti ugledna, već skoro saučesnik u nasilju. A u pokušaju protivzakonite zaštite nasilnika – moralno, materijalno i krivično odgovorna.

Jer, nasilnik je, najčešće, slika odnosa u kući iz koje je potekao.

Kopija brutalnog originala.

I zato nikada nemojte da posumnjate u lekovitost ljubavi kojom ispunjavate svoj dom i vaspitavate pokolenja.

Sloboda se „kupuje“ glavom i srcem, a ne novcem i nasiljem.

Život je neprocenjivo i neponovljivo bogatstvo.

To je lekcija koju svi moramo da naučimo.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *