Rijaliti

Da li vam je ikada neko upao u dnevnu sobu i oteo iz ruke daljinski da bi uključio televiziju koja emituje rijaliti program?
Da li vam je ikada neko naredio, uz pretnje ili ucene, da morate da gledate to TV smeće?
Da li ste čuli za neki takav slučaj?
Ne verujem.
To je uvek bio lični izbor.
Ljudi imaju različita interesovanja i potrebe, što je, SKORO uvek, u reciprocitetu sa njihovom inteligencijom, vaspitanjem, obrazovanjem, opštom kulturom i znanjem.
Mnogi su odrastali na temeljima prostakluka i vulgarnosti pa su im rijaliti programi omiljena TV poslastica, na žalost onih drugih kojima su jedan od većih problema u ovoj državi.
Ponoviću i ovom prilikom: svako veruje u ono što razume.
Sklonost pojedinih ljudi ka „zavirivanju“ u tuđe živote, ogovaranju, voajerisanju, kao i potreba za „zabranjenim voćem“, nisu ništa novo, ali su u ovom vremenu dobili novo ime i postali masmedijalna stvar.
Na primer, oduvek postoje bordeli i neko tamo odlazi.
To je lični izbor.
U nekim državam je legalizovana upotreba lakih droga, ali niko ne primorava ljude da je koriste.
I to je pitanje ličnog izbora.
Kocka je jedan od najopasnijih poroka, a ljudi je masovno upražnjavaju.
Naravno, i to je pitanje ličnog izbora.
ALI, u izboru „predmeta interesovanja“ svakog pojedinca veoma su značajni uticaji porodice, okruženja…, države.
Da, države.
Jer ona nije nikakav imaginarijum ili nevidljiva tvorevina, već skup institucija, u kojima rade LjUDI, sa zadatkom da organizuju, edukuju, usmeravaju, kontrolišu, sankcionišu, olakšaju, ulepšaju…, život svakog građanina.
Ukratko, zadatak države je da svakom pojedincu, kroz svoje institucije, prezentira i ponudi opštepriznate životne vrednosti, a temu ovog teksta – rijaliti programe, smesti na nivo prostitucije, čije „konzumiranje“ bi se papreno naplaćivalo.
U zavisnosti od sadržaja formirala bi se i cena, pa ako želite da gledate i slušate „ispovesti“, odnosno životne priče, kriminalaca, pevaljki, alkoholičara, prostitutki, narkomana, skotova, baraba, prevaranata (što je uobičajni profil učesnika u ovakvim programima), platili biste manje… Za svađe, uvrede i psovke, nešto više… Dok bi cena za tuču, golotinju i klasično kurvanje bila značajno veća.
To je jedini način da se „brojnom auditorijumu“, na legalan način, uskrati mogućnost gledanja rijaliti programa.
A država to može da uradi „za pet minuta“.
Naravno, ukoliko su joj potrebni mentalno zdravi i društveno korisni građani.
Realnost, međutim, potkrepljuje činjenicu da do tog civilizacijskog nivoa još nismo stigli ni institucionalno a ni individualno.
Sve bogate države liče jedna na drugu, a svaka siromašna je siromašna na svoj način.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *