Писма читалаца: ДЕЦА – ВИШАК 21. ВЕКА
Почетком 20. века Србија се борила за што више деце, нарочито после Великог рата. Радило се на духовној и телесној култури, отварана су СОКОЛСКА ДРУШТВА, инсистирало се на лепом васпитању. После другог светског рата то се наставило са ПИОНИРИМА, ИЗВИЂАЧИМА, ГОРАНИМА, ФЕРИЈАЛЦИМА, СЕКЦИЈАМА, СПОРТСКИМ КЛУБОВИМА, ДЕЧИЈИМ И ОМЛАДИНСКИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА.
Крајем 20. века се све то изгубило. Политичари су преко медија окривили родитеље и пласирали су једну срамну реченицу: „СВЕ ИДЕ ИЗ ПОРОДИЦЕ“. Том реченицом држава већ 30 година правда свој нерад и небригу о деци, родитељима и породици.
Основни људски инстикти су потреба за ваздухом, водом и ИГРОМ. Где нам се деца играју? Паркићи су у богатијим градовима Србије уређени као и терени за спорт. У сиромашнијим су запуштени или не постоје. Справе и реквизити су направљене као и компјутер за индивидуалну игру. По школама нема секција, волонтеризма, спорта. Секције су ретке али нису обавезне и користи их веома мали број деце. Децу морамо да учимо да се сви друже између себе, да заједно, групно, долазе до решења и тако се духовно уздижу. Затим иде волонтеризам, брига за другог, сређивање окружења, оплемењивање околине. Спорт је трећа важна дисциплина. Спорт искључиво масован. Сва деца морају да се играју, вежбају и све то бесплатно о трошку државе и локалне самоуправе, а тек они најбољи иду у клубове и тамо се баве врхунским спортом. Звезда и Партизан добијају огроман новац од државе да би куповали и плаћали децу из Африке и Јужне Америке, док за нашу децу се стално налазе оправдања како пара нема. За то време болесну децу лечимо СМС порукама.
Последица растурене породице, трке за новцем, наметање човеку да мора да има мобилни, аутомобил, намештај, маркирану гардеробу, да иде на море, планину, НЕТ…, довело је до тога да ДЕЦА буду СКУПА да не буду приоритет и родитељи се несвесно одричу деце у корист наметнутог конформизма. Од следеће године у Србији број ново рођене деце ће пасти испод 60 хиљада што је невероватно и више него забрињавајуће. Преко 50 одсто породица које имају децу су породице са само једним дететом.
Србија мора да скупи све писмено и неписмено што разуме проблем и окупи нас све на једно место. Власт, опозиција, институције, НВО, родитељска удружења, да се направи национална стратегија за децу и омладину. Од 0- 26 година. Тако да ма ко да буде на власти мора да поштује овај план и програм бриге о деци и омладини или ћемо доћи до закључка да је ово стање нормално и да су ДЕЦА ВИШАК 21. ВЕКА
НИКОЛА НИКОЛИЋ, РОДИТЕЉ
Смедеревска Паланка