Predrag Prokić nosilac liste Srpsko-ruske stranke: NEĆEMO NEGATIVNU KAMPANjU

DSCN1350-U nekim ustanovama ima mnogo zaposlenih, a aktivnosti su zamrle. Ako imamo „Noć muzeja“, hajde da imamo „Nedelju biblioteke“, ili „Mesec čitanja“, da afirmišemo čitanje knjiga kod stanovništva. U Kladovu imaju „Biblio-bus“, koji obilazi mesta u okolini i donosi tražene knjige na kućnu adresu

 

Na ne malo iznenađenje mnogih poznavalaca lokalnih političkih prilika, Opštinski odbor Srpsko-ruskog pokreta u Smederevskoj Palanci, brzo i sa lakoćom sakupio je potpise i predao svoju listu kandidata za odbornike Opštinskoj izbornoj komisiji.  Iako je pomenuti pokret oformljen kao stranka koja okuplja građane ruske nacionalne manjine, radi zaštite i unapređivanja njihovih prava u Srbiji i ostvarivanja nacionalnih interesa, ovom su pokretu pristupili mnogi Srbi, poštovaoci ruske kulture i tradicije. Tako je Pokret, u mnogim gradovima, dobio obrise prave političke partije, koja programski pokriva znatno šire područje od stranke jedne nacionalne manjine.

Nosilac liste, i prvi na listi kandidata za odbornike Srpsko-ruskog pokreta u Palanci je Predrag Prokić, sa kim smo razgovarali o programu i političkim aspiracijama stranke koju zastupa.

Palanačke: Kako je došlo do formiranja Srpsko-ruskog pokreta u Palanci?

Prokić: Taj je pokret u Palanci izrastao iz Pokreta veterana, koji je osnovan pre šest godina. Na prošlim izborima učestvovali smo u koaliciji sa SPS-om. Vremenom, našem pokretu, kao rodoljubivoj stranci, priključili su se ljudi od imena i prezimena, i negde krajem prošle godine došlo se do zaključka da bi trebalo da se napravi stranka, po ugledu na Rusku partiju veterana, sa kojim smo mi bili u nekakvoj vezi. Ta stranka u Rusiji okuplja veterane iz različitih oblasti, ne samo ratne veterane, nego i sportske, i sve ljude koji su postigli neke rezultate u nekoj oblasti. Smatra se malom partijom, a broji osam miliona članova. Doneli smo, dakle, odluku da se više zbližimo i bolje organizujemo u toj saradnji, i tako smo došli do ideje da napravimo stranku Srpsko-ruski pokret. Stožer je bio Pokret veterana u Beogradu, kome se pridružio i gospodin Slobodan Dimitrijević, koji je imao svoj Nacionalni front. Ubrzo smo formulisali i obrise naše politike – a to je očuvanje tradicionalnih nacionalnih vrednosti, koje zbližavaju naš i ruski narod. Mi u Palanci smo među pionirima stvaranja tog pokreta. Naravno, trudili smo se da u našem pokretu budu i ljudi ruske nacionalnosti, koji žive kod nas.

Palanačke: Kakvi su vaši ciljevi na lokalnim izborima?

Prokić: Najpre, treba da delujemo kao stranka nacionalnih manjina. Osnovali smo komisiju koja je imala zadatak da popiše sve članove ruske nacionalne manjine koji žive u našoj opštini.

Palanačke:  Koliko Rusa živi kod nas?

Prokić: Došli smo do interesantnih podataka. Na popisu 2012. godine ovde je bilo 11 pripadnika ruske manjine. Međutim, mi smo došli do podataka prema kojima je taj broj sada oko trideset, od toga oko 85 procenata žena, koje su uglavnom došle sa muževima koji su radili u Rusiji. Poslali smo jedno cirkularno pismo, u kome smo od raznih pravnih subjekata tražili olakšice za pripadnike ruske nacionalne manjine, i mnogi su se odazvali našem zahtevu.

Palanačke: Da se vratimo na vaš program za lokalne izbore…

DSCN1343Prokić: Mi nećemo da vodimo negativnu kampanju. Naši su ciljevi, na primer, da se bolje angažuju zaposleni u opštini. Recimo da u opštinskoj upravi na šalterima rade ljudi i popodne, kako bi omogućili stanovništvu koje pre podne radi, naročito oni u privatnom sektoru, da posle radnog vremena može da završi posao u organima uprave. Zalagaćemo se za formiranje Ruskog kulturnog centra u Smederevskoj Palanci, organizovanje festivala „Nedelja Rusije u Smederevskoj Palanci“, ali i za obnavljanje biblioteka u selima palanačke opštine. U nekim ustanovama ima mnogo zaposlenih, a aktivnosti su zamrle. Ako imamo „Noć muzeja“, hajde da imamo „Nedelju biblioteke“, ili „Mesec čitanja“, da afirmišemo čitanje knjiga kod stanovništva. U Kladovu imaju „Biblio-bus“, koji obilazi mesta u okolini i donosi tražene knjige na kućnu adresu. Kao pozitivan primer izdvojio bih Narodni muzej koji, od kako je na mesto direktora došao Stevan Martinović, radi za svaku pohvalu. Tu su i stvari koje tište sve nas. To što nemamo vodu noću, što lomimo obuću na trotoarima. Potrebno je da se planski uđe u rešavanje problema zamene cevovoda, a ne da se reaguje kada cev pukne, i ulice stalno raskopavaju. Spremni smo da se uključimo u rešavanje nagomilanih problema. Tu spada i problem nezaposlenosti. Ali, krenimo redom, da najpre bolje iskoristimo postojeće resurse, da uradimo ono za šta nije potrebno značajnije ulaganje sredstava, već samo bolja organizacija.

Palanačke: Imate mnogo programa iz oblasti kulture.

Prokić: Naravno. Naš program predviđa i organizovanje prigodne tribine povodom godišnjice Oktobarske revolucije, izložbu eksponata „Ruska istorija“ u Gradskom muzeju, i mnogo toga drugog.

 

You may also like...

1 Response

  1. Milan kaže:

    Lako je njemu da skupi potpise kad je ukrao od jedne grupe gradjana koja je skupljala potpise u istim prostorijama,uz pomoc sekretara mesne zajednice oko 300 potpisa.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *