Slobodanka Milivojević je ušla u istoriju srpskog i svetskog šaha: ŠTO NE MOŽE PARIZ, MOŽE PALANKA

2Slobodanka Milivojević, „naše gore list“, ušla je u istoriju srpskog i svetskog šaha. Ona je jedina predstavnica „lepšeg pola“, koja je  postala predsednik Šahovskog saveza Beograda i može se reći kreator ekipnog Kupa evropskih šampionki. Ponikla je u Smederevskoj Palanci, gradu koji se može pohvaliti dugom i plodnom šahovskom tradicijom. I sama je ispisivala najsvetlije stranice šahovske istorije sredine koja je u minulim vremenima bila epicentar „igre na 64 crno-bela polja“. Bila je i ostala istinski poklonik boginje Kaise kojoj vernost i privrženost iskazuje i na taj način što i dalje radi na popularizaciji drevne igre. Šahovski stolovi, kao vidljiva obeležja koliko se u ovoj sredini voli i neguje šah, velika su i njena zasluga.

Šah je doneo obilje lepih trenutaka Slobodanki Milivojević. Teško je reći kome se najviše obradovala, možda baš onome koji se dogodio 28. aprila 1977. godine. Tog dana ostvarila je  dva velika uspeha: diplomirala je na Ekonomskom fakultetu Beogradu i postala prvakinja Srbije. Kao šampionka iste godine je učestvovala na Prvom međunarodnom turniru u šahu za žene, koji je održan u Smederevskoj Palanci, a organizovao ga je Živadin Vulović. Na tome je radio sa ciljem da svojoj ćerki Dragani i srpskoj šampionki Slobodanki pruži šansu da osvoje neku višu šahovsku titulu. Turnir je igran u zgradi Skupštine opštine, a učesnice su bile smeštene u hotelu „Kiseljak“.

1-Na turniru su, pored ostalih, igrale Žuža Vereci i Hana Erenska – seća se Slobodanka Milivojević.- Iz tog vremena pamtim i nešto što bi se već danas moglo nazvati anegdotom. Naime, u hotelskim sobama nije bilo ofingera, pa je Žuža koja je tada znala po malo naš jezik, nazvala konobara i zatražila da joj donese nekoliko vešalica. Posle nekog vremena konobar  je pokucao na vrata noseći u ruci pun oval vešalica ne znajući da je Mađarica tražila ofingere. Te godine, u avgustu mesecu, Šah klub je dobio novi naziv „Goša“.  Bio je to prvi klub koji je, na inicijativu Tihoslava Tošića, poneo ime tada moćne Industrije opreme i vozila. Za rad Šah kluba bio je zadužen Branislav Milanović Raf. On je i govorio na otvaranju Prvog ženskog turnira.  Tada je rekao: „Goša će sve da učini za razvoj ženskog šaha. Koliko god bude bilo potrebno sredstava, trudićemo se da obezbedimo. Divno je gledati kako žene sede i ćute čitavih pet sati“.

Sledeće godine, već u martu mesecu,umro je ŽivadinVulović, pa je organizaciju šahovskog turnira za žene preuzela Slobodanka Milivojević. Pored „Goše“, kao sponzor bila je i Poštanska štedionica. Te, 1978. godine, Slobodanka je, osvojivši 5,5 poena iz 11 partija,  stekla titulu šahovskog majstora. To joj se posrećilo u veoma jakoj konkurenciji. Igrala je sa Aleksandrom Nikolau, Tatjanom Lemačkom, Žužom Vereci, Martom Litinski… Veliki uspeh preporučio je da uđe u društvo reprezentativki države. Još nekoliko godina organizovani su jaki ženski turniri sa kojih je za „Politiku“, po sećanju Slobodanke Milivojević, izveštavao Dragutin Paunić.

Slobodanka je neosporno bila talentovana šahistkinja, ali je želela da se posveti svojoj struci, pa se oktobra 1977. godine zaposlila u „Goši“. Šahu je ostala verna, a najveći turniri na kojima je igrala bili su upravo oni u Smederevskoj Palanci. Zapaženo angažovanje u šahu imala je i u Beogradu. U periodu od 1982. do 1984. održana su  tri ženska turnira „Crvene zvezde“. U šahovskoj javnosti upamćeni su i prestižni ženski osmomartovski turniri. Dragoljub Simonović će napisati da su oni bili rezultat Slobodankine upornosti i vatrenosti.  Od tada se ona, kako i sama kaže, više bavila organizacijom nego igrom.

3-Poslovi u „Goši“ bili su mi u prvom planu – iznosi Slobodanka. – Želela sam da na neki način potvrdim i znanje stečeno na  fakultetu. Mislim da je nemoguće raditi dva posla s podjednakim uspehom. Danas su u šahu  profesionalci. Pričalo se kako žene mogu da rade dva posla istovremeno. Aludiralo se na to da i ja mogu igrati šah i ispunjavati svoje radne i stručne obaveza u „Goši“. Ja sam u Smederevskoj Palanci i u Beogradu organizovala jače turnire          od onih  na kojima sam  igrala.  Da podsetim, iz Šah kluba „Goša“ sam otišla 1982. godine. Organizovala sam  turnire i igrala za „Crvenu zvezdu“. Ubrzo sam postala i član Upravnog odbora Šahovskog saveza Beograda.

Slobodanka je, na predlog Nane Aleksandrije i Žuže Vereci, 1988. godine izabrana za člana Komisije FIDE za ženski šah. Taj dokument je došao u Šahovski savez Jugoslavije i o njemu se dugo ćutalo. No, kako je to otkriveno, Šahovski savez Beograda je dao podršku da ona bude član pomenute komisije. Boža Kažić je u to vreme bio i predsednik Komisije za šahovska pravila i otvoreno je kazao da će i sam podržati predlog.

-Te godine se u Solunu održavala Šahovska olimpijada – predočava Slobodanka. – I sam Boža Kažić je bio prijatno iznenađen. Ženska komisija je već postojala i kad se pojavilo moje ime, one su sve bile za mene tako da sam bez ikakvih problema izabrana. Tako je član Komisije za ženski šah FIDE bila od 1988. do 2008. godine. Pre  Soluna bila sam i na prvoj Šahovskoj olimpijadi u Dubajiu 1986. I tada sam se, kao član Izvršnog odbora Šahovskog saveza Beograda, borila za ženski šah.

Gotovo sve šahistkinje su u nju imale bezgranično poverenje. Zato su se listom odazivale njenom pozivu, pogotovo kad su bili u pitanju osmomartovski turniri. Njoj je polazilo za rukom  da se izbori za gala priredbe Svetskog kupa za šahistkinje. Ona se izborila da na Turniru kandidatkinja mogu da učestvuju dve igračice s najboljim  rejtingom. Sastanku na kome se o tome razgovaralo prisustvovao je i legendarni Boris Spaski. On se oduševio Slobodankinim predlogom. Pobednica Turnira kandidatkinja igrala je sa prvakinjom sveta. Tada je zadobila simpatije roditelja Polgarovih, ali i Gruzije.

Slobodanka je dala nemerljiv doprinos održavanju galapriredbi Svetskog kupa za šahisktinje. Na kongresu FIDE u Parizu prihvaćene su njene propozicije ekipnog Kupa evropskih šampionki, a organizacija prvog Kupa poverena je Parizu.

-Predsednik Šahovske federacije Francuske se razboleo, pa se u Parizu nije mogao održati Kup Evrope – predočava Slobodanka. – Zvala me je Nana Aleksandrija i pitala da li domaćin može biti „Goša“? Branislav Milanović Raf je prihvatio. Tako, ono što nije mogao Pariz, mogla je Smederevska Palanka. Do  sada je organizovano 18 Kupova Evrope u raznim   gradovima. Mi smo se još jedanput kandidovali i 2001. smo organizovali KUP. Sad se nekoliko godina unapred zna ko je organizator.

Dragoljub Janojlić

 

 

You may also like...

1 Response

  1. Opa kaže:

    Boze pa normalno je to u tim goanidma. Tada deca najvise zele slobodu,a stariji tesko i sporo prihvataju da deca sazrevaju i da se odvajaju od njih i bivsju dosadni i naorni. Nije to nista niti novo niti strasno.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *