Mitar Jakšić: TRADICIJA KOJU VREDI NEGOVATI (24)

Završio je Srednju poljoprivrednu školu u Smederevu, a Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, naoružan znanjem zaposlio se u PK „Šumadija“ na mestu referenta za selekciju, bio je u timu koji je organizovao velike smotre goveda, koje su vremenom ušle u međunarodni kalendar, danas u „Stočarstvu“ D.O.O. nastavlja misiju stvaranja kvalitetnog stočnog fonda u 17 sela opštine

Mitar Jakšić je rođen 1951. godine u Palanci. U Smederevu je završio Srednju poljoprivrednu školu. Diplomirao je na smeru stočarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Nakon studija zaposlio se u Poljoprivrednom kombinatu „Šumadija“. Radio je prvo u kooperaciji pa u matičnoj službi, koja se bavila selekcijom domaćih životinja. Na početku radnog veka bio je referent za selekciju. Tada je na terenu bilo mnogo više stoke nego sada.

– Služba kojoj sam pripadao nije samo pokrivala Azanju, Selevac i Bačinac – iznosi Jakšić. – Azanja i Selevac su u to vreme imali jake Zemljoradničke zadruge, a u sklopu njih i službu za selekciju. Sva ostala sela naše opštine pripadala su Poljoprivrednom kombinatu „Šumadija“. Ko je prednjačio po broju kvalitetnih grla? Teško je to sada reći, ali je sigurno to bilo, što se rasnog sastava stoke tiče, kvalitetno područje. Taj epitet je ponet i zbog toga što je na terenu bila veoma jaka veterinarska služba, a blizu je bio i Stočarsko-veterinarski centar u Velikoj Plani.

Osemenjavanje priplodnih grla je zaista bilo na visokom nivou, čak između 70 i 80 odsto. Veterinarska služba u Palanci je jedna od prvih u Srbiji, koja je započela veštačko osemenjavanje priplodne stoke što je osnova za selekcijski rad.

– Palanka je imala i veoma dugu tradiciju izlaganja stoke – podvlači Jakšić. – To je nekada bio Krstovdanski vašar. On je u suštini bio poljoprivredni sajam. U poslednje vreme se, na žalost, pretvorio u buvljak. Tako je prekinuta jedna lepa tradicija. Doduše, vlasnici krupne i kvalitetne stoke su bili i redovni učesnici Novosadskog poljoprivrednog sajma. Godinama su stočari iz Vodica, Stojačka, Pridvorice i drugih sela izlagali svoja grla na velikoj međunarodnoj smotri u Novom Sadu.

Jakšić u nastavku razgovora podseća kako se rodila ideja za veliku smotru goveda i ovaca u Palanci:

– Mislim da je to bilo posle proslave jedne godišnjice Poljoprivrednog kombinata „Šumadija“. Na njoj se javila ideja da se krene sa izložbom goveda. To je vremenom zaživelo i trajalo nekih 25 godina. Tradicija je, na žalost, prekinuta. „Stočarstvo“ D.O.O. nije u stanju da podnese troškove jedne takve izložbe. Dok se moglo, dovijali smo se, a sada su praktično sve mogućnosti iscrpljene. Naravno, kad bi bilo sredstava, rado bismo i sada organizovali takve izložbe. Lokalna sredina, ruku na srce, slabo je zainteresovana za tako nešto, a mi smo finansijski nemoćni da uđemo u organizaciju smotre goveda kakve su nekada priređivane.

Naš sagovornik napominje da se takve izložbe ne prave radi ljudi koji su zaposleni u „Stočarstvu“ D.O.O., već u prvom redu zbog stočara koji imaju potrebu da negde pokažu svoja najbolja grla.

– U jednom trenutku sve je ušlo u neku monotoniju – ističe Jakšić. – Mi sada nemamo, pre svega, prostor na kome bismo izložili kvalitetna grla. Nekada smo imali jako dobre uslove na Koloniji. Međutim, kad je Poljoprivredni kombinat „Šumadija“ promenio vlasnika, i to smo izgubili. Ostao nam je Novosadski sajam kao šansa za izlaganje stoke. Stočari iz našeg kraja su tamo jako cenjeni. Palanka je upravo po njima i bila prepoznatljiva. U poslednje vreme naši proizvođači tamo pokazuju i vitemberšku ovcu. Pored Novog Sada, ovce izlažemo i na sajmu u Kragujevcu, gde imamo zapažene rezultate.

Ranije izložbe stoke, u organizaciji Zootehničke službe PK „Šumadija“, ne samo da su podstakle razvoj stočarstva, već su u Palanku dovodile i vrhunske stručnjake, uključujući i visoke predstavnike Ministarstva poljoprivrede.

– Tu se praktično osmišljavala razvojna strategija – napominje Jakšić. – Nije dovoljno samo proizvesti, već to nekome treba i pokazati. Jer, to je način da se dođe i do plasmana. Ako sve to ne rezultira ekonomskim efektom, onda nema ni smisla raditi. Do 2008. godine izložba rasne stoke u Palanci bila je jedna od najkvalitetnijih u Srbiji. Ona je, u prvom redu zbog svog kvaliteta, ušla u grupu od četiri, pet u Srbiji koja je upisana u međunarodni kalendar izložbi. Zato smo se nekada uvek držali 8. septembra i to je, posle Novog sada, bila jedna od najkvalitetnijih izložbi stoke u Srbiji. Doduše, imali smo svoj prostor, izložba je trajala dva dana. Prvi dan je bio radni dan i rezervisan za susrete i razgovore s kolegama, a drugi za ugledne goste i posetioce. Propadanjem PK „Šumadija“, naše ideje su pale. Pokušavali smo, doduše, da se organizujemo na drugi način, ali nismo uspeli. Nismo ni imali  razumevanje kod lokalnih vlasti, iako je izložba koju smo nekada organizovali, bila nešto jako vredno i izuzetno za Palanku.

Izložbe kakve su nekada bile, „Stočarstvo“ D.O.O. može organizovati samo ako bude uspelo da dođe do nekog svog prostora. Sada, međutim, nije u mogućnosti da ulaže u tako nešto.

– Nije samo izložba stoke u Palanci ugašena – predočava Jakšić. – Desilo se to i u drugim mestima. Od svih nekadašnjih, ostali su još samo Lajkovac, Velika Plana, Kruševac i Svilajnac. Mi smo, na primer, tražili od opštine 200 do 300 hiljada dinara da  bismo organizovali izložbu, ali nismo dobili. Lajkovac, na primer, dobija milion i po dinara, Kruševac dva miliona, Svilajnac milion, dva… Mi stvarno imamo šta da pokažemo. Svakako da je i sam prekid učinio svoje, a svaki novi početak je težak. Nadamo se da ćemo jednog dana, ipak, oživeti izložbu i da ona dobije značaj kakav je imala u minulom  vremenu. Godine 2002. održan je Kongres odgajivača goveda simentalske rase i naša izložba je bila uvršćena u program tog skupa. Nju je, na primer, posetilo 120 vrhunskih stručnjaka iz gotovo cele Evrope. Oni su zaista bili oduševljeni onim što su videli. Već naredne godine morali smo da selimo izložbu sa Kolonije na „buvljak“ i to više zaista nije imalo smisla.

„Stočarstvo“ D.O.O. se bavi istim poslom kao i „Stočarstvo“ koje je nekada delovalo u sklopu PK „Šumadija“. Radi se, pre svega, na selekciji. U ovom momentu resorno ministarstvo ima podsticajne mere za govedarstvo koje se odnose na umatičena grla.

– Ne kažem da je to sasvim zadovoljavajuće, ali u odnosu na druga mesta u Srbiji, Palanka koristi prilična sredstva iz podsticajnih mera – iznosi Jakšić. – A da bi se koristila podsticajna sredstva, mora nešto i da se pokaže, tako da je prava prilika upravo bila izložba stoke. Na te izložbe dolazili su ugledni profesori, kolege, stočari… Razgovaralo se, a mi smo bili u prilici da se upoređujemo s drugima.

Jakšić upozorava na činjenicu da se broj goveda na terenu drastično smanjuje, samo na području koje sada pokriva „Stočarstvo“ D.O.O. za nekih 30 odsto.

– Tome je, pored nebrige, doprinela i dugotrajna suša, koja je uslovila nestašicu stočne hrane – upozorava Jakšić. – Posledice toga  tek će se videti. Nadam se da će podsticajna sredstva donekle zaustaviti dalji pad stočarske proizvodnje. Nisu to velika sredstva, ali jesu značajna za dalji rad.

(Napomena uredništva: razgovor je vođen 2012. godine.)

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *