„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (1)

Osnivajući pevačko društvo „Šumadija”, 1866. godine, građani tadašnje Palanke imali su na umu da  razvoj  jednog  grada  ne može biti održiv samo podsticanjem  trgovine, zanata  i drugih privrednih  delatnosti.  Znali su da  varoš  postaje  grad  samo ako  ima  i razvijen kulturni život. Pevačko društvo „Šumadija” začetnik je organizovanog kulturnog života u Palanci  i Donjoj Jasenici.  Dajući  priloge  za njegovo  osnivanje žitelji  varoši  Palanke gledali su u budućnost. Pevačko društvo „Šumadija” na posredan način postaje i prvo mesto okupljanja sledbenika izgovorene reči.

Od 1866. godine, protokom vremena, do današnjih dana Palanka će imati brojna kulturno-umetnička društva i pozorišne grupe.

Međutim, tek od 1905. godine u kontinuitetu će se pred palančanima odvijati magija kojom se njihovi sugrađani transformišu od veselih igrača u ljude razorene teškim  unutrašnjim dramama.

Kao i pravi život, i život na pozornici  biće predmet živih razgovora čaršije. Onima, koji su se uspešno  transformisali u junake pozorišnih  dela, grad će se diviti.  Izlazak iz senke  svakodnevnog,   anonimnog,   života  na svetlost  pozornice značiće  mnogo ne samo glumcima,   već  i  publici.  Za  neke   od  njih,  pozorišni život  će  zameniti   stvarni. Poistovećujući se sa dramskim  junacima,  zaboravljaće bar za vreme trajanja predstave svoju dnevnu muku. Pozorište  će,  kako  svedoče junaci Mitrovićevih knjiga  – glumci, publika, organizatori – biti ulaznica u paralelni život.  Život koji će se za mnoge aktere završavati zajedno sa biološkim okončanjem pravog, realnog života.

Knez Mihailo, 1868. godine donosi odluku da se odpočne gradnja pozorišta u Beogradu, ne dočekavši da vidi dovršenu pozorišnu zgradu. Ubijen je u Košutnjaku 29. maja 1868. Ali, njegova zamisao nije propala, ostvarili su je namesnici kneza Milana – Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović.

Te sudbonosne godine, po Srbiju i Pozorište, u Palanci se osniva Pevačko društvo

„Šumadija” (četvrto po redu u Srbiji posle Beograda, Negotina i Šapca). Pevačka družina „Šumadija” osnovana je na inicijativu naprednih građana Palanke. Ona je okupljala veliki broj mladih i dugo, sa izvesnim prekidima, bila značajan vid ispoljavanja aktivnosti napredne omladine. Po sećanju najstarijih Palančana pevačka družina priređivala je besede, pevala na svim svečanostima u gradu – zabavama, priredbama, svadbama. Pevala je i na sahranama u gradu.

Uprava družine „Šumadija” obraća se Ministarstvu  prosvete sledećim dopisom:

„Godine 1866. na sam dan svetog Andrije, nekoliko mladih ljudi ustanove Crkveno-pevačku družinu, koja se rasturi u 1868. godini, naročito stoga što je onda bivši starešina sreski g. Milojko Dunjić, bio protivan toj ustanovi. Na sv. Savu 1869. godine zauzimanjem Koče Janjića trgovca ovd. i pok. Alekse Grnčarevića takođe ovdašnjeg, podigne se nanovo Družina pevačka, koju nazovu „Šumadija” i priredi prvu besedu 27. februara 1869. godine, u korist onda bivše Čitaonice. Pevačka družina „Šumadija” i docnije davala je skoro neprestano besede i zabave u korist onda bivše Čitaonice”. Ovaj navod završen je sledećom dopunom:

„Krasno je gledati ova predstavljenija. Iskreno čestitamo diletantskim rodoljubima ova predprijatnija; časno su oni svoj čin izveli”.

Druga važna ustanova u Palanci 19. veka u kojoj se dogodio pozorišni čin jeste Čitaonica. Inicijativom građana, a po ugledu na druga mesta, prvenstveno na Beograd, osniva se u varošici čitaonica, čiji je zadatak da deluje druželjubivim i prijatnim sastancima i čitanjem raznih knjiga i novina i istovremeno da izobražava duh i srce. Čitaonica se kasnije ređe pominje; tek 1909. godine, u „Radničkim novinama”, kada je birana prva Uprava Čitaonice.

Trenutak kada je „mnogopočitajemi” gospodin ministar prosvete Srbije stavio potpis na ukaz o formiranju Čitaonice u Palanci predstavlja najdonji kamen kulture i prosvete čitave Jasenice i šire. Zahtev Ministarstvu  za ovaj čin podnela je ovdašnja pevačka družina „Šumadija”, uz prethodnu saglasnost sreskog načelstva. Tako je Čitaonica u varošici Palanka ustanovljena 7. januara 1869. godine. Tada se upisalo 74 člana – pomagača, „koji su po jedan carski dukat imali da plaćaju.”

Priređivanjem javnih beseda sa scenskim prikazivanjem delova dramskih tekstova u korist Čitališta uvećavani su prihodi,  a prikupljena novčana sredstva su korišćena za pretplatu štampe, te je pri Čitalištu bilo u opticaju dvanaest dnevnih i sedmičnih glasila. Prve javne ustanove kulture u Palanci su Pevačko društvo i Čitalište, koje su osnovane „poradi čitanja novina i poradi međusobnog sobraščenija”.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *