„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (13)

O vrednostima tadašnjeg repertoara može da posluži podatak da je 1927. igran Šekspirov komad „Otelo”. Težak je to bio zadatak za Društvo da spremi komad „Otelo”,  ali sa mnogo truda  i strpljenja  uspelo se.  Predstava  je  imala  dobar  prijem  kod publike,  priseća se Dimitrije  Kedžić  rada na  ovom pozorišnom  komadu.  Nova  predstava je  „Na  silu lekar” Molijera. Iz zabeležaka saznajemo da je ovo bila najslabija predstava, može se reći potpuni promašaj u odnosu na ranije nastupe. Verovatni razlog slabog ostvarenja predstave „Na silu lekar” je zamor posle rada na Šekspirovom „Otelu”, koji je iziskivao dodatne napore za koje glumci nisu bili spremni. Ali je zato „Svetski  rat” Branislava Nušića,  u režiji Ivana Bajazita, bila zanimljiva predstava, kako  u repertoarskom tako i izvođačkom smislu, koju je publika pozdravila aplauzima.

Umesto dotadašnjih lakših i zabavnih komada, bez neke veće vaspitne i literarne vrednosti, mesto sve više počinju da zauzimaju dela sa savremenom socijalnom problematikom. Pošto za svaku priredbu ili koncert program nije objavljivan, ili je objavljivan samo delimično, nisu poznati svi glumci i pozorišni komadi koji su se u ovom periodu nalazili na repertoaru društava.

Jedan  od posetilaca  pozorišnih predstava 1926/27. godine bio je i metalski radnik fabrike AD „Jasenica” Josip Broz Tito, koji u svojim sećanjima na boravak u Palanci kaže: „Kad je bilo lijepo vrijeme odlazio sam do Kiseljaka, šetao pored rijeke, ili carigradskim drumom, ili po gradu, preko starog kamenog mosta. Interesovale su me i druge znamenitosti Palanke. U kinu sam bio nekoliko  puta, a odlazio sam i na priredbe amaterskog pozorišta i na druge predstave”.

Posle duže pauze pred publiku  izlazi diletantska sekcija Pevačkog Društva „Šumadija” sa pozorišnim  komadom „Đido” Janka Veselinovića, čime pokazuje da Društvo postoji sve ove godine samo mu je aktivnost bila drugačija. Ovoga puta vratili su se na pozornicu  hotela „Stara Srbija” što potvrđuje zahtev upućen Finasijskoj upravi u Palanci u kojem stoji: „Uprava ovog društva  sa svojim diletantskim  pozorištem  prirediće uoči Bogojavljenja 18. o. m. u utorak, u hotelu „Stara Srbija” pozorišni komad „Đido” u korist svoje kase. Početak u 8 časova u veče. Ulaznica 10 dinara od osobe Sekretar (potpis nečitak) Predsednik (potpis nečitak)”.

Može  se reći da je  1928. godina bila dobra što se tiče  repertoara. Publika  je videla „Ivkovu slavu”  Stevana Sremca,  „Sinovac  kao  stric”, i „Lovačko nasedanije”  Aleksandra Daskala,  i „Čestitam”  Koste  Trifkovića. „Ivkova  slava” koja  je  odigrana 1928. je  uspela predstava u režiji Ivana Bajazita koji je igrao gazda Ivka, Pavle Stojadinović bio je Neko, Kalča  – Dimitrije  Kedžić,  a u ostalim ulogama Isa Ivačković, Vlasta Branković, Milan Trudić…

„Kada smo otišli u Mladenovac, sa pozorišnom predstavom „Svetski rat”, bilo je to 1928. godine, uz prethodno dobijenu dozvolu od sreskog načelnika u Mladenovcu, – beleži sećanje na to gostovanje Dimitrije Kedžić, – ovdašnji (Palanački) sreski načelnik Čogurić javi sreskom načelniku u Mladenovcu da dolaze komunisti i da je to revolucionarno pozorište.

Na polovini predstave jedan provokator počne da napada izvođače. Policija je samo to čekala. Prekinula je predstavu u polovini izvođenja a vođu puta i glumce odvela u policiju, i pored uredno dobijene dozvole.” Ovaj događaj sreski načelnik Čogurić iskoristio je da zabrani rad „Abraševiću”.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *