„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (18)

Godine 1934. „Prosvetno-narodno-diletantsko pozorište” dobija statut u kojem piše:

„Društvo  ima za cilj da okupi oko sebe omladinu iz svih društvenih  redova, odstrani je od svih poroka, kako bi postali dobri građani korisni državi, opštini i celom društvu. Da omladina u slobodnim časovima stvori sebi i društvenu lepu zabavu i pouku gajeći lepu, prvenstveno nacionalnu pozorišnu umetnost.” Dužnost društva je: „…da putem javnih predstava, povremeno i besplatnim, u varoši kao i na selu, omogući svim društvenim slojevima, da koriste vaspitni i zabavni karakter pozorišne umetnosti”.  Ministarstvo prosvete Kraljevine Jugoslavije prihvata statut i odobrava otvaranje Prosvetno-narodnog- diletantskog pozorišta u Smed. Palanci, sreza Jaseničkog, Banovine Dunavske” uz dodatak novog člana 47. koji glasi: „Društvo stoji pod vrhovnom vlašću i nadzorom Ministarstva Prosvete i sve su odluke Ministarstva obavezne za upravni  i nadzorni odbor, kao i za skupštinu…” Za upravnika  izabran je Milivoje Stojković inžinjer, čovek visokog obrazovanja, koji se već ogledao u glumi i režiji, i vođenju pozorišta.

Tada, tridesetih godina dvadesetog veka, kada je u Palanci osnovan veći broj kulturnih ustanova, počela je da se uobličava velika duša ovog grada, Pozorište, pregalačko, slobodarsko i neuništivo. Prva premijera je drama „Šuma” P. Petrovića Pecije, u režiji Ivana Bajazita, koji igra Šumara,  Svetozar Đorđević je Lugar, Marija Lipovž je Dana, Aleksandar Đorđević je Nikola Marić, a Božidar Trudić Jovica Tadić. Komad je protkan sentimentalnim pesmama jedne ciganke, koja rasteruje svoju tugu za minulom  srećom, a pevala ih je Nada Katić. Premijera je 7. januara 1934. godine (Prvi dan Božića) u sali hotela „Central”. Predstava je bila dobro posećena i publika joj se uvek radovala.

Mesec dana posle premijere „Šume”, 4. februara 1934. godine u sali hotela „Central” odigraće se premijerno „Mašina savest” Josipa Kulundžića, prvi put prikazana u beogradskom Narodnom pozorištu 1933. godine. Pred beogradsku premijeru pisac je dao izjavu da njegovo dramsko delo rešava na originalan način problem savesti u zločinima, i da je ovim delom jedan svoj nekadašnji lični doživljaj preneo iz života na pozornicu. Reditelj Božidar Trudić je u ovom dosta teškom poslu pokazao potrebnu meru i snalažljivost  da zainteresuje publiku. U celini, sve dosadašnje predstave su u proseku veoma solidno pripremane i izvođene. Ako se uzme u obzir da su ih radili mladi ljudi koji imaju puno svojih službenih i privatnih poslova, onda je svaki uspeh dobrodošao.

Po svemu sudeći „Mašina savest” nije prošla loše s obzirom da Ivan Bajazit za 18. Mart 1934. godine sprema dramatizovani novinski report u jedanaest slika Josipa Kulundžića „Misteriozni Kamić”. Tehničkim radovima u predstavi rukovodio je Milivoje Stojković inženjer. Premijeri je prisustvovao Josip Kulundžić,  reditelj beogradskog Narodnog pozorišta, da, kao autor komada, održi predavanje o pozorištu i svojim komadima. „Misteriozni Kamić” odigran je u sali hotela „Central”.  Bila je to, kako se i očekivalo, dobra predstava.

Ivan Bajazit, tumač uloge momka Spasoja u predstavi „Devojačka kletva” iz 1922. godine, odlučuje se da obnovi ovu predstavu iz narodnog života, dvanaest godina kasnije. Premijera je održana 1. aprila 1934. godine (na Cveti) u sali hotela „Central”. Iako nema zvaničnih zapisanih kritika, iz sećanja savremenika da se zaključiti da je predstava „Devojačka kletva” naišla na dobar prijem kod publike. U pojedinim ulogama istakli su se Tika Nikodijević, Života Rašić, Iva Bajazit, Sveta Đorđević, Vera Glišić,  Nada Katić…

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *