„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (21)

Nova sezona započinje komadom „Topaz” Marsela Panjola u prevodu sa francuskog Božidara Trudića, u režiji Tike Nikodijevića. U glumačkoj podeli nalazimo imena ljudi koji u pozorištu obavljaju dužnosti: predsednika, sekretara, blagajnika… Nedostatak kvalitetnog glumačkog kadra primorao je reditelja na ovaj potez, jer zbog složenosti uloga nije smeo da se osloni na početnike. Premijera je održana drugog septembra 1934. godine u hotelu „Central”. Tika Nikodijević je uložio mnogo truda i volje, i uspeo je da napravi lepo umetničko  veče koje je ostalo upamćeno. Predstava je glumački celovito izvedena, i još jednom dokazala značaj ovog pozorišta za Palanku.  Značajan uspeh palanački amateri ostvaruju u šaljivoj igri s pevanjem „Ciganin”,  od Sigligetia u režiji Živote Rašića. Bila je ovo besplatna predstava za narod koja je održana devetog septembra 1934. godine u sali hotela „Central”.

Na repertoaru je i komad iz niškog života s pevanjem, „Ivkova Slava” Stevana Sremca u režiji Ivana Bajazita. U pripremanje predstave glumci su uložili dosta energije. Uloge su bile dobro naučene. Svi su bili dobri ali su se istakli pobratimi; Kalča, Smuk i Kurjak u izvođenju Živote Rašića, Milana Golubovića i Svete Đorđevića. Ravnopravne sa njima bile su Kaja Aranđelović kao Keva, Zlata Kopčalić-Sika i Nada Katić-Mariola. Pozorišna publika je izuzetno dobro primila predstavu za koju su sva mesta uvek bila rasprodata, i bila je rado gledana. Premijera je odigrana 16. septembra 1934. godine u hotelu „Central”.

Iz vremena kad su muzika i pozorište osvajali mladog Trudića, ostala je anegdota ispričana Zorici Golubović za list „Naša komuna” a odnosi se na Ivu Bajazita koji je bio glavni čovek pozorišta, i igrao najvažnije uloge, režirao predstave, bio masker. „… Jednom kad smo igrali „Ivkovu slavu” Iva Bajazit je posle neke govorancije trebao da ispije celu čašu vina, Iva je bio apsolutni trezvenjak, naš član Milan Golubović, zvani Beli bio je malo onako šaljivdžija, voleo je da se našali sa drugovima. Te večeri Milan je bio rekviziter i trebao je da spremi tu čašu vina, odnosno da je napuni malinom. Međutim, kada je Iva izgovorio svoj tekst uzeo čašu, nagnuo je i osetio da je vino, brzo se sagao i povratio. Da li je publika primetila da nešto nije u redu ne znam, uglavnom svi su se smejali. Iva se strašno naljutio na Milana! Inače mi smo drugi voleli da posle svake predstave posedimo u samoj kafani, kod „Centrala”, pa i da popijemo nešto. Iva je isto sedeo, ali je uvek pio svoju malinu. Posle te predstave mi smo opet bili skupa, a ono sa vinom se zaboravilo, okrenulo na šalu.”

Retke su predstave u kojima Ivan Bajazit – Cvrca, kako su ga zvali prijatelji, nije u podeli ili ne režira. Bez preterivanja može se reći da su međuratne godine u scenskom životu Palanke – najviše Bajazitove godine. Da nije bio privržen Palanci i njenom pozorištu, verovatno bi imao sopstvenu putujuću pozorišnu trupu, ili bi u najmanju ruku bio glumac neke putujuće družine.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *