„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (22)

Na dvodnevnom gostovanju u Jagodini 22. i 23. septembra 1934. „Prosvetno Narodno diletantsko pozorište” prikazalo je najuspelije predstave iz svog repertoara u sali hotela „Srpski  kralj”: „Crkveni miš” Ladislava Fodora, „U nastavničkoj sobi”, „Na samrtnim mukama” i „Razbijeni krčag”. Na svim izvođenjima sala je bila puna. Prvobitno zamišljeno gostovanje od jednog dana, na zahtev publike, produženo je na dva, što pokazuje da se radi o dobrim pozorišnim predstavama.

Za svako novo izvođenje predstave štampan je novi plakat; stari nisu upotrebljavani uz prepravku datuma, što se danas veoma često čini. To pokazuje koliko se ozbiljno pristupalo pozorištu i glumi iako su predstave rađene neverovatno brzo. Pozorište  je bilo amatersko; ali, u toku dužeg rada daroviti amateri su se stalno usavršavali, tako da su neke njihove predstave imale dosta visok umetnički  domet, a neki od glumaca činili bi čast svakom profesionalnom pozorištu.

Pred kraj godine, 11. novembra 1934. pozorište premijerno prikazuje drame „U logoru” Miroslava Krleže, „Seja” P. Petrovića Pecije i „Braca” od istog pisca u sali hotela „Central”. Da nije dovoljno imati samo dobre želje i namere da bi se nešto ostvarilo, najbolje pokazuje predstava „U logoru” Miroslava Krleže. Stavljanjem na repertoar ovog antiratnog pamfleta, i ranije nekih drugih komada nije vođeno računa o mogućnostima i umetničkim potrebama ansambla i želji publike za takvim delima. Sve tri predstave prošle su nezapaženo. O njima nema sećanja, nema zapisa. Da bi se došlo do nekog rezultata, potrebno je pored, dobre želje imati i znanje. Zbog čega je izbor pao na ova dela ostaće tajna.

Veče humora, priređeno publici igranjem lakih i duhovitih šala, „Prvi obed” od Dragutina Gorlitca,  „Zaboravljeni kišobran” A. Šredera i „U stratosferu” A. St. Jazmina bilo je neosporno osveženje repertoara. Toga su bili svesni u pozorištu kada su, devetog decembra 1934. godine, premijerno odigrali Veče humora u hotelu „Central”. Igra je omogućila obostrano uživanje glumaca i publike. Bila je ovo oproštajna predstava darovitog glumca Žarka Mitrovića koji je prešao u profesionalne glumce. Prvi put je zaigrao pred publikom 1935. godine, u komadu „Na silu lekar”, od 1935-1944. profesionalni glumac putujućih pozorišta,  a od 1947-1994. Prvak Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Prvog dana Božića, sedmog januara 1935. godine, u režiji Ivana Bajazita, igrana je komedija „Skampolo”, koja je pre toga donela svetsku slavu piscu Dariu Nikodemiu.  Premijera u hotelu „Central” pokazala je veliku želju ansambla za igru na sceni. Publika je sa radoznalom pažnjom pratila predstavu. Nije bila razočarana, iako je, pojmljivo, očekivala više.

Obeležavanje značajnih datuma sa učešćem diletantskog pozorišta bilo je i za doček Nove godine 13. I 1935. godine. U dnevniku Radojka Jelića vlasnika hotela „Central”  stoji zapisano: Sa inženjerom Stojkovićem dogovorio sam da Diletantsko pozorište i „Central” organizuju doček nove godine. Za program su zaduženi Milivoje Stojković i Ivan Bajazit, a za deo organizacije hotela moj pomoćnik Tućko. (Aleksandar Mitrović-Tućko, mnogo puta je prema beleškama Radojka Jelića pomagao realizaciju pozorišnih  predstava. Primedba autora). Pozorište  se obavezalo da napravi program za celu noć, i jednu pozorišnu predstavu. Novogodišnja noć u „Centralu” 13. januara 1935. godine, provedena je uz raznovrstan program glumaca diletantskog pozorišta. Bilo je tu zabave na pretek, muzičko-pevačkih  numera i pozorišne predstave „Šah-šeh”  od L. T. Brankovića. U programu nema imena reditelja, ali iz zabeleške Radojka Jelića može se zaključiti da je to Ivan Bajazit jer je po dogovoru bio zadužen za program.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *