„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (5)

Sa oslobođenjem i stvaranjem nove države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo oživljava kulturni život, razvija  se školstvo  i prosveta. Posle teškog  i mučnog ratnog vremena, kad su se stišale posledice Prvog svetskog rata, građani Palanke, željni prosvete i kulture, u jesen 1918. godine, obnavljaju rad potpune  Osnovne škole sa četiri razreda. Neki đaci nastavili su tamo gde su stali pod okupacijom. „Bila je to prava Srpska osnovna škola, sa srpskim učiteljima, sa bukvarom, čitankom i drugim udžbenicima štampanim ćirilicom za razliku od knjiga moje  braće,  koje  su štampane latinicom  i sa obaveznom  slikom brkatog Franje Josifa”, seća se Božidar Trudić svog polaska u školu.

Posle oslobođenja i ujedinjenja,  posle delimično  zalečenih rana i obnavljanja života  u Palanci, organizovanja školskih i prosvetnih ustanova, dramska i recitatorska sekcija rade poletno i sa velikim entuzijazmom. Pripremaju se pozorišne  predstave, skečevi,  priredbe; narod, nakon ratnih stradanja, pokazuje veliki inters za sve vrste zabava. U ovom poslu bilo je mnogo zanosa i dosta pregalaštva.

Prva priredba u slobodnoj Palanci bila je Svetosavska proslava 14/27 januara. Pošto bi sveštenici presekli kolač i podelili s domaćinom slave koljivo, đaci bi otpevali himnu sv. Savi i nastavili sa izvođenjem umetničkog programa. Nastupali   su deklamatori sa deklamacijama, a povremeno i glumci sa dramatizovanim tekstom,   ili pak sa pravom pozorišnom predstavom. Druga je bila Vidovdanska proslava 15/28 juna. Vreme se računalo po starom kalendaru. Tada su se odličnim  učenicima  delila svedočanstva i knjige. Na jednoj od tih proslava 1920. godine Milorad Trudić bio je zapažen po svojoj interpretaciji Bojićeve „Plave  grobnice”. Zbog te  izuzetne   nadarenosti pozvan je u dečju pozorišnu grupu „Budućnost”. Jednočinke i skečeve koje je palanačka dečja grupa „Budućnost” igrala, bili su iz pera „Čika – doktora” kako ih je potpisivao u listu „Budućnost”.  Ostalo je zabeleženo da su nastupi grupe „Budućnost” bili u kafani „Kasina”, a igrani su komadi: „Naša deca”, „Stari učitelj – novi đak”…  Glavni glumci su Milorad Trudić, Života Rašić, Božidar Trudić, Cuka  Nešić…Bio je  to, nastavak  rada koji je  prekinut izbijanjem  Prvog svetskog  rata i okupacijom Srbije.

U pojedinim mestima Srbije, radnici samoinicijativno, po ugledu na beogradski „Abrašević”, osnivaju svoje kulturno-umetničke grupe pod imenom „Abrašević”. U Palanci, na inicijativu Novice Milosavljevića krojačkog radnika, Slavka Manojlovića limarskog radnika (streljanog 1941. godine u Mladenovcu) i Ive Bajazita berberskog radnika, (poginuo u Bosni kao partizan), osnovana je sekcija „Abrašević” 20. maja 1920. godine. Njen zadatak je bio da obnovi i razvija dotadašnju kulturno-umetničku aktivnost među palanačkim radništvom, i da se bavi negovanjem i „pozorišne umetnosti i lepog horskog pevanja”. Počelo se sa skečevima, recitacijama i jednočinkama. Ali, kako u to vreme u patrijalhalnoj Srbiji, vladajući društveni moral nije dozvoljavao ženi da se javno bavi glumom i pevanjem, jer se to smatralo sramotom i nemoralom za „čestitu  i poštenu ženu”, bilo je problema pronaći osobu koja bi pristala da zaigra u pozorišnom komadu. To je bio glavni razlog što su žene odbijale da stupe u kulturno umetnička društva pa i u „Abrašević”.

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *